Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Blog

Ogledalo

Među predmetima koji upotpunjuju našu svakodnevicu, jedan ima dugu istoriju ritualne upotrebe i magijskog značenja. Teško je zamisliti torbu sa ličnim priborom bez ogledala; izloge kojima ona daju eleganciju i iluziju dubine, ili jutra i večeri kada se nismo zagledali u vlastiti odraz u njima. Ali je jednako teško zamisliti i mit, ritual i san u kojima ih nema.

Simbolika ogledala proističe iz njegove funkcije. Kao što ima više faseta, ono zadržava i više mogućnosti simbolizacije. Ova naprava ima jedinstvenu simboličku i praktičnu ulogu u odražavanju i udvostručavanju. Ogledalo je površina koja udvaja likove, ali ih sadržava i apsorbuje, te u tome nalazi svoju magijsku svrhu. Džon Di je navodno uspeo da stupi u kontakt sa drugim svetom uz pomoć ogledala od crnog stakla. Drugi svet je refleksija; ono drugo u odnosu na nas same; obrnutost naše egzistencije; ono ne/svesno, uporedno i smešteno izvan nas.

Uputstvo za upotrebu ljubavi

Dok šetam glavnom beogradskom ulicom, pažnju mi privlače naslovi knjiga raznobojnih korica, a kao kolačima u poslastičarnici, teško im je odoleti. Naslovi su privlačni, korice šarene, reljefne, ponekad mirišljave i nemoguće je ne poželeti da „gricnemo“ od svake po malo.Ove nedelje, sve su na akciji. Za kupljene dve, dobiću treću. U nekim knjižarama uz samo jednu kupljenu knjigu dobiću kremu za ruke, piling za telo, mirišljavu so za kupanje, ili privezak. Ako mi se knjiga ne dopadne, pokloniću je nekome i uživati u pilingu za telo svakog dana, jer mu i tako ističe rok trajanja. Ali, ove pragmatične mogućnosti ne važe za sve knjige. Među onim povlašćenima koje su retko na popustu, ali na najatraktivnijem delu izložbenog prostora, nalaze se knjige o ljubavi. Uz njih, na Dan zaljubljenih, knjižare poklanjaju malu spajalicu u obliku srca. Korisno i romantično, nema šta! U doba realnog otuđenja i virtuelnih zadovoljstava, čini se, privlačna roba za one koji su još uvek željni stare, dobre stvarnosti u kojoj su zaljubljivanja bila spontana i romantična, a visina ličnih primanja, estetika prevoznog sredstva i cena cipela bili relativna stvar. Iznova saznajemo kako „biti zaljubljen“, kako „naći pravog partnera“, „šta je ljubav“, „kako voleti“.

Australijanka Oliv King na Solunskom frontu u vreme Velikog rata

Život Oliv King (1885-1958), Australijanke iz Sidneja je jedna od mnogobrojnih ženskih saga u vreme Velikog rata, ali po mnogo čemu autentična. Rođena je u Sidneju, od majke Irene Isabelle Rand i oca Sir George Kelso Kinga (1853-1943), poslovnog čoveka, koji se dokazao u bankarstvu (the Bank of New South Wales), u osiguranju (the Australian General Insurance Company), kao direktor rudnika zlata (Mount Morgan Gold Mining Company), bio veliki filantrop i promoter kulturnog i obrazovnog napredka australijskog društva. Sir Kelso King je, nakon prerane smrti supruge, živeo sa ćerkama u centru Sidneja, a kad su devojke stasale poslao ih je u privatne škole u Švajcarsku.

 

Maska

U zapadnim društvima, još u prvim godinama kolonijalizma, maske donete iz dalekih kultura su budile znatiželju, fascinaciju i strah. No, zapisi govore da su se u snovima javljale mnogo ranije. Da bismo shvatili njihovu važnost, dovoljno je prisetiti se venecijanskih maski i značenja koje je karnevalsko nošenje maske moglo imati. One su bitan deo našeg svesnog i nesvesnog sveta.

Maske ukazuju na skrivanje, metamorfozu, nebiće i zaštitu. Dok je božija maska maja ili iluzija, životinjske maske ukazuju na mogućnost uspostavljanja jedinstva sa instinktivnim delom u čoveku. One simbolizuju instinktivnu mudrost lika ali i životinjsku prirodu sa kojom čovek mora da se nagodi. U, verovatno, svim kulturama, maska ostaje izraz postojanja natprirodnih mudrosti. Onaj ko stavi masku, oseća unutrašnju transformaciju i za to vreme preuzima osobine bića za koje se predstavlja. Preuzimanje se događa automatski. Nije potreban čitav kostim, ni scenario prerušavanja da bi nosilac maske na veštački načn preuzeo osobine onoga što maska predstavlja. Najzad, iz ovih razloga, maska je postala samostalni objekt umetnosti. Njena uloga i ovde ostaje da ocrta karaktere u koncentrisanom obliku.

Balkan i Rumelija

U potrazi za poreklom imena i hronoloških granica u čijim okvirima je Balkan bio prepoznat na simboličkoj mapi sveta, istraživači se oslanjaju na engleske i nemačke tekstove zanemarujući osmanske izvore. No, svi ovi izvori, učestvuju u proizvodnji simboličke mape tog prostora, s obzirom da se evropski putnici oslanjaju na već postojeće mape i preuzimaju značenja termina „balkan“ od starijih hroničara. U drugoj polovini devetnaestog veka, engleski putnici sa sigurnošću govore o Balkanu kao, iako kulturno neodređenom, nedvosmisleno fizičkom delu Evrope, pa se ova simbolička, kulturna i geografska odrednica prepoznaje kao evropocentrični proizvod koji se, i tada, donekle poklapa sa onim što turski izvori imenuju Rumelijom. Rumeli ili Vilajet Rumelija označavaju Istočno rimsko ili Vizantijsko carstvo ili „rimsku zemlju“, njen evropski deo, nasuprot anatolskom - maloazijskom delu.

 

Еркел Ференц, Бела Барток, Албрехт Дирер…и Ђула бања

Већ дуги низ година летујемо у Ђула бањи. Овај градић смештен је на југоистоку Мађарске, недалеко од границе с Румунијом

У оквиру ботаничке баште на некадашњем грофовском поседу, налази се двадесетак пливачких базена, купалишта, дечјих игралишта, базена са лековитом водом…Стазице које воде од једног до другог купалишта, опточене су маштовитим цветним аранжманима. У централном делу бањског комплекса налази се, сад већ од старости препукло стабло, под којим је, по предању, настала опера Банк Бан коју је компоновао Еркел Ференц (1810.-1893.).Био је Листов савременик, компоновао је и мађарску химну, творац је мађарске националне опере, а родом је управо из Ђуле.Испод дрвета налази се спомен-табла са овом информацијом. Ко нађе времена, може да прошета и до Еркелове родне куће, која је сада претворена у спомен-кућу. Ту се могу видети манускрипти неких Еркелових дела, али и његов инструмент, стари хармонијум мајсторске израде.

Near Field Communication

Postoji jedan veliki neosvojeni prostor u upotrebi telefona i sličnih prenosnih uređaja a to su mobilna plaćanja. „Near Field Communication“ ili skraćeno NFC predstavlja evoluciju postojeće specifikacije RFID tehnologije i sistema za plaćanje bez dodira. U suštini, predstavlja varijaciju drugih short-range wireless tehnologija koje se koriste širom sveta (pogotovo u Japanu i Evropi). Slično RFID-u, NFC može brzo da prenese informacije između uređaja koji su blizu jedan drugom. Mogu se razmenjivati podaci nalik tekstova, slika, URL-a, ili nekih drugih podataka jednostavno držeći svoj mobilni blizu takozvanih smart tagova („smart tags“).

Tehnički, radi se o bežičnom prenosu podataka na malim udaljenostima, najviše do 20cm, mada antene koje se danas ugrađuju uglavnom podržavaju svega nekoliko centimetara. Princip po kome komunikacija funkcioniše je magnetna indukcija između dve antene. Ogromna prednost NFC-a je pasivni mod u kome drugi uređaj u komunikaciji (takozvani target) ne mora da poseduje sopstveno napajanje. Drugim rečima, inicijator svojim aktivno kreiranim poljem može da pokrene target, što dozvoljava da drugi uređaj ne mora da poseduje baterije i da može bude u obliku kartice, nalepnice, oznake, etikete i slično.

Melanholik sa Severa

Potpišem završenu sliku, obrišem terpentin i boje sa prstiju, odmaknem se od štafelaja i oprezno sagledam oslikane likove na njoj. Bar tri ženska lika, iako to nisam nameravala, mogla bi se svrstati u autoportrete. Pomirljivo, kao i obično razmažem palcem neke oštre linije i potrudim se da instinktivno oslikane sopstvene likove svedem na očigledniju sličnost. I tada ne moram ni da sklanjam pogled sa platna, znam već da na niskoj stolici u pozi Anđela sa svoje najpoznatije gravire, s desne strane mog štafelaja, sedi Albreht Direr-Melanholik prvog stepena.

 

- Ne bih da mi ti pričaš o narcisoidnosti, ne posle svog autoportreta iz 1500. godine i svih onih kompozicija u kojima si skoro svaki lik. Ti. Ne podsmevam se kao tvoji ljubomorni savremenici, – dodam nervozno, da ne bih probudila njegovu nesigurnost i osetljivost – raduje me što mogu neskromno da primetim da imam samo jednu sitnu sličnost sa tobom.

Ljubav kao zamenljiva roba

Pristupajući problemu partnerskih odnosa kroz kritiku kapitalizma Zigmunt Bauman, u Fluidnoj ljubavi kontekstualizuje emocije, emocionalnost i partnertstvo u postglobalizacijsko doba virutalnih bliskosti, ukazujući na razloge krhkosti ljudskih veza. Ono što bismo mogli pripisati zamišljenom Fromu suočenom sa savremenim oblicima otuđenja i nešto drugačije strukturisanim društvenim defektima, umnogome nam otkriva ovaj, kako to sam Bauman formuliše – Le Spleen; fragment o ljubavi; priča o životu i smrti bez zapleta i raspleta.

Ptice

Snovi o pticama snevača retko ostavljaju ravnodušnim. Ptica označava duh, dušu, transcendenciju. One su božanska manifestacija, i mogu predstavljati duhove vazduha ili duh pokojnika. Uzlazak ptice na nebo i verovanje u njenu sposobnost komunikacije sa božanskim ostaju presudni u određivanju sadržaja ovog simbola. U skladu sa tim, susret sa pticom u snu može označiti prelazak u više stanje svesti, pa je i silazak božanske misli, u ikonografiji, predstavljen sletanjem ptice na granu. U bajkama, one prate junaka na putu ka njegovom samoostvarenju, a jedan od ovih mudrih savetnika je i dobro poznata sova koja čvrsto stoji na ramenu borca protiv zla obraćajući mu se ohrabrujućim porukama. Onaj ko razume ptičiji jezik, dolazi do važnih saznanja, što mu omogućava da dovrši životne zadatke. No, identifikacija čoveka sa pticom može povući i kaznu bogova. Legenda o Ikaru, koji se na krilima previše približio Suncu i pao u more, ukazuje na nepoštovanje granica koje su ljudima postavljene.

 

Pages


VRH