Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Blog

Ljubica Luković i Kolo srpskih sestara (I)

Krаjem 19. i početkom 20. vekа svetski pokret sufrаžetkinjа u borbi zа žensku emаncipаciju, obrаzovаnje i jednаkost sа muškаrcimа nije zаobišаo ni Krаljevinu Srbiju. Kolo srpskih sestаrа se rodilo među prvim izdаncimа ženskog okupljаnjа u Srbiji, kаo simbolično svitаnje početkom novog vekа. Idejni tvorci osnivаnjа Kolа srpskih sestаrа bile su slikаrkа, Nаdeždа Petrović i nаstаvnicа i književnicа Delfа Ivаnić. A zаpočelo je u Beogrаdu velikim okupljаnjem ženа 15. аvgustа 1903. godine. Vаtrenim govorom o prаvdi, istini i slobodi, Nаdeždа Petrović je pozvаlа žene dа pomognu porobljenoj brаći u Stаroj Srbiji. Nа skupu je donetа odlukа dа se formirа jedno žensko nestrаnаčko društvo, s primаrnim ciljem dа pomogne brаći i sestrаmа u potlаčenim srpskim krаjevimа. Stаtut Kolа srpskih sestаrа sаčinili su pisаc Brаnislаv Nušić i Ivаn Ivаnić, publicistа i novinаr, suprug Delfe Ivаnić. Brаnislаv Nušić je kumovаo društvu i dаo ime Kolo srpskih sestаrа, dok je osnivаčkа skupštinа donelа stаtut i izаbrаlа svoju predsednicu - Sаvku Subotić.

Veštačka inteligencija (II)

Sadašnji pravci u istraživanju veštačke inteligencije

Test uspešnosti jednog opšteg sistema veštačke inteligencije je poznati Tjuringov problem. Ukratko, jedan čovek razgovara istovremeno sa računarom i sa drugim čovekom. Ako prvi čovek ne može sa sigurnošću da ih razlikuje, tada je računar inteligentan. Nijedan do sada napravljeni računar nije se približio ovom rešenju. Svake godine organizuje se takmičenje pod nazivom Lebnerova nagrada. Reč je o velikoj nagradi za prvi sistem koji bude rešio Tjuringov problem. Ako se istraživanja nastave u sadašnjem pravcu, proći će još mnogo vremena pre nego što se pojavi prvi laureat. Teškoća je u tome što tema razgovora nije unapred određena. Može se razgovarati o košarci, kuvanju, ili kućnim ljubimcima. Čovek ne mora mnogo da zna o ovim temama, ali će se razgovor ubrzo voditi u oblasti koju oba sagovornika poznaju. Sadašnji sistemi veštačke inteligencije ograničeni su na uske oblasti.

Istraživanja veštačke inteligencije su fokusirana na sledeće komponente inteligencije: učenje, razmišljanje, rešavanje problema, percepcija i korišćenje jezika.

Učenje

Albedo i rubedo: drugi i treći stupanj alhemijskog procesa

Prema indijskoj kosmologiji, ovaj svet je stvoren iz tamasa, sile koja teži nadole; iz kosmičkih čestica koje su teškim sidrom odvučene na prvobitno dno. Za njim nastupa rajas, stanje širenja i obuhvatanja, rađanja mnoštva bića. Proces se završava u fazi sattva, razgorevanju plamena koji seže do povratka u prvobitni izvor i zaokruživanja postojanja. Tri faze postanka odgovaraju alhemijskim bojama – crnoj, beloj i crvenoj, odražavajući analogije sa stupnjevima individualnog razvitka. U ovakvom shvatanju univerzuma i alhemičari su našli polazište za svoja dela.

U nigredu - izvornoj tami, truljenju i fermentaciji, metal i duša se oslobađaju početne forme kao što se u tamasu, odvijaju procesi iz kojih se rađa svet. Na početku duhovnog postignuća stoji smrt, ali kao “umiranje za ovaj svet”, okretanje od spoljašnjih utisaka u unutrašnjost bića da bi otpočeo duhovni rad. Poput zrna žita koje mora ostati u zemlji da bi dalo plod, svest se mora okrenuti unutra da bi pojedinac izrastao. Crna boja, uostalom, nagoveštava uskrsnuće, večni život, i plodnost jer buđenje dolazi iz tame.

Kraljičin Dan u Holandiji: svet u narandžastom

Svaka zemlja ima svoju nacionalnu boju koja se, pored zastave, koristi u različite svrhe i kao simbol nacionalnog jedinstva. Kod Australijanaca, zeleno-žuti šalovi proprate svaku manifestaciju australijskih sportista u svetu. U Srbiji, boje trobojke sa republičkim grbom pokazatelji su solidarnosti i sloge naroda, i deo modernog identiteta njenih građana. U Holandiji, boja koja zbližava njene sugrađane je jarko narandžasta, što se najbolje može uočiti prilikom obeležavanja Kraljičinog Dana. Ovaj dan se obeležava svake godine 30. aprila i kao praznični, neradni dan privlači milione turista u Amsterdam ili tzv. Veneciju Severne Evrope. Tako da Holanđani. umesto prvog maja, dan ranije proslavaljaju rođendan njihove kraljice.

Veštačka inteligencija (I)

Pojmovni okvir

Veštačka inteligencija (VI) je mešavina konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla smatrati “inteligentnom”. Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena, ali tek sada, brzim tempom razvoja računara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja, san o pametnim mašinama počeo je da postaje stvarnost.

Jedan sistem veštačke inteligencije može imati izuzetno veliku brzinu procesiranja informacija, ali jednostavno ne poseduje kompletnu svest o sopstvenom postojanju. Dakle, ostaje suštinsko pitanje - kako možemo da kreiramo nešto što ne razumemo? Džordž Dajson u delu Darvin među mašinama zapaža da” sve dok ne budemo razumeli svoju sopstvenu svest, ne postoji način da se saglasimo šta je to, ukoliko tako nešto postoji, što konstituiše svest mašina”. U isto vreme, Dajson dodaje još jednu poentu “da je cilj života i inteligencije, ukoliko on uopšte postoji, veoma teško definisati”.

Plemenita dela Elsi Inglis

Dvadeseti vek je svoj dolazak širom sveta obeležio velikim ženskim pokretom za ravnopravnost sa muškarcima, u pogledu prava glasa, jednakosti u izboru profesija, u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Talas ženske emancipacije sa starog kontinenta proširio se preko okeana, stigao do obala Atlantika, dalekih ostrva na Pacifiku. U porketu sifražetkinja i njihovoj borbi za ženska prava, istakla se i jedna Škotlanđanka, rođena u podnožju Himajala u Indiji. Elsi Mod Inglis (Elsie Maud Inglis, 1864-1917), jedna od devetoro dece Džona Inglisa, visokog činovnika britanske kolonijalne uprave, prohodala je u Kalkuti i Bengalu, a selidbom porodice deo detinjstva provela na australijskom ostrvu Tasmanija. Po povratku porodice u Škotsku 1878, pohađala je žensku gimnaziju, studirala medicinu na Univerzitetu u Glazgovu i Edinburgu, gde je 1892. godine stekla zvanje lekarke-hirurga. Pionirsku karijeru lekarke krčila je u bolnicama za žene od Londona, preko Dablina, do Edinburga, gde je izabrana za predavača ginekologije na Medicinskom fakultetu za žene. Dr Inglis je 1904. godine u Edinburgu osnovala malu hiruršku i ginekološku bolnicu za siromašne žene (the Hospice), gde se o pacijentima brinulo isključivo žensko osoblje.

Šile i ja

Postoje umetnici koje i volim i čiji me život inspiriše - slikari i kompozitori, vajari i pisci, nezavisno od poetike ili epohe. Interesuju me njihove navike, biografske činjenice uopšte, ne samo umetnički postupci. Na primer Šile, sa njim često vodim razgovore. Evo kako je tekao naš poslednji razgovor.

- Imamo nešto zajedničko - kažem Egonu.

Egon ćuti, crta konture mog lica… s desnom nogom na hoklici, dok levom rukom pridržava tablu štafelaja. Ne koristi gumicu za brisanje. Ako pogreši, a to se retko dešava, cepa papir i počinje novi crtež. Povremeno ipak pogleda preko svog desnog ramena u veliko ogledalo, iako sam trenutno ja model. Upozorili su me da je Narcis, ali ko nije?

- Bili smo i ti i ja nepoželjni na Akademiji, svako na svojoj naravno, zatim i izbačeni.

Egon izdiže desnu obrvu, a levom rukom, kao na autoportretima, gestikulira iz nekog razloga, oblikuje slovo V u vazduhu. Ali ja ne prestajem da mu se poveravam.

- Zbog peticija!… I ja sam ih pisala, uostalom kao što si i ti pisao, čini mi se iz pomalo sličnih razloga. Zar te je profesor, jedva čekajući da odeš, zaista na kraju nazvao „seronjom kog je sam đavo doveo“?

Tajni život muzike

Šta je muzika? Gde se nalazi pre stvaranja? Kuda odlazi ( i da li nestaje) posle izvođenja?

Kakav je njen mistični život?

Povinuje se pravilima koja mu kreator postavlja. Usmerava njen razvoj. Oblikuje ga. Daje mu boje. Ritmove. Artikulaciju. Uzima je od večnosti i u grafičkoj formi je čuva za večnost. Neko će je reanimirati, bez obzira na dužinu hibernacije u kojoj se zatekla. Njen život će iznova početi punom snagom…

Ima sposobnost da izazove emocije. Reči joj nisu nužno potrebne. Ima svoje individualno ovozemaljsko trajanje, a istovremeno i svoju večnost. Ne može da se pokvari, ne može da istrune.

Šta je to što je izdvaja od ostatka našeg života? Njena moć da stvara rezonancu s našim telom? Ima lekovitu moć. Opušta nas, relaksira. Ili budi na akciju. Usaglašava naše duše. Ujedinjuje suprotnosti. Portal bezvremenog i večnog uzdaha Svemira koji postaje delić vremena naše stvarnosti.

Nigredo: Prvi stupanj alhemijskog procesa

Alhemijski spisi se obraćaju kompleksnim jezikom simbola, pa se prilikom njihovog čitanja ne sme narušiti prostor simboličkih poigravanja i zanemariti značaj metafora. Objašnjenja svakog pojedinačnog stupnja oslanjaju se na analogije između metalurških i duševnih procesa. Već na samom početku alhemijskog usavršavanja, neophodna je mekoća metala, fleksibilnost supstance, ili njoj analogna spremnost duše za transformaciju. Samo takav metal, takva duša može proći kroz nigredo, albedo i rubedo.

Na ulaznim vratima alhemijskog procesa, u temeljima stupnja nigredo, ili procesa “crnjenja”, ispisana je reč V.I.T.R.I.O.L., Visita interiora terrae; rectificando invenie occultum lapidem („Poseti unutrašnjost zemlje; kroz pročišćenje pronaći ćeš skriveni kamen“). Ovo je prvi savet, prvo pravilo koje će adept poslušati, ukoliko želi da dovrši proces; ono ga navodi na potragu za unutrašnjim središtem svesti.

Malezija: zemlja inovacije, indijskog čaja i opasnih komaraca

Jutro je maglovito iznad jugoistočne Azije dok se moj avion gotovo nečujno spušta u Kuala Lumpur (KL), glavni grad Malezije na zapadnom ostrvu. Ova velika zemlja prostire se na oko 300. 000 kvadratnih kilometara i podeljena je na dva glavna dela Južnim Kineskim morem. Najveći deo populacije od 29 miliona nalazi se na zapadnom ostrvu, dok je istočni Borneo prava zagonetka – divlji sa izuzetnim prirodnim bogatstvima.

Brzi voz vodi sa aerodroma do centra KL-a, odakle vrlo pristupačnom taksi vožnjom ili pak jedinstvenim monorail-om iznad jutarnje gužve (ukoliko se putuje sa malo prtljaga) stižete do svog hotela gde je usluga uvek na zavidnom nivou. Nekadašnja britanska kolonija, Malezija je naseljena osim etničkim maležanima (51 posto) i sa Indijcima (oko 7-10 posto) i Kinezima (oko 24 posto). Zbog izuzetno privlačnih uslova poslovanja i finansijskog sektora, veliki broj multinacionalnih kompanija (poput kompjuterskog giganta Dell-a) je osnovao svoj regionalni centar upravo u ovom delu Azije.

Pages


VRH