Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Blog

ЦРНИ ТАЛАС КАО УМЕТНОСТ КРИТИКЕ

 

 Попут других производа културе и црни талас је најпре морао бити подвргнут испитивању моралне, естетске и политичке подобности. Друштвено и политички ангажована критика пошла је од претпоставке да се „мрачне теме“ не могу сместити у „светли“ социјалистички контекст, те појаву ових филмова тумачи као помодарство, испразну жељу за праћењем светских тренова, или опасни анархистички и анти-социјалистички бунт. Ново схватање социјалистичке стварности коју су понудили кинематографи црног таласа, замењује претходно – оптимистичну слику друштва које насељавају фигуре поштених револуционара, партизана, радника, сељака и скромне интелигенције. Целовита критика ће се поделити на црне и беле публицисте међу којима једни допуштају уметности да се бави призорима насиља и секса, док други изражавају забринутост за будућност југословенског филма и његовог васпитног утицаја на младе.

КШИШТОФ КИШЛОВСКИ: НЕМАМ ОДГОВОРЕ

Фасцинантни опус једног од најпознатијих пољских режисера, Кшиштофа Кишловског – Декалог, Три Боје (Плаво, Бело и Црвено), Вероникин двоструки живот – представља нешто најмисленије и најквалитетније у европској кинематографији последњих деценија 20. века. Легитимни наследник Фелинија, Антонионија, Бергмана и Тарковског - Кишловски и његови филмови верно дочаравају љубитељима седме уметности радост и тугу живота, меланхолију живљења и – мудрост да се све прихвати и да се настави… упркос свему.  До краја свог креативног и животног пута Кишловски је одбијао да људима дели велике, речите савете, да их учи нечему.

   УМЕЋЕ SPREZZATURA-e

 

Кључно питање у естетици, од Велике теорије Питагорејаца до савременог доба антиуметности, био је и остао проблем дефинисања форме и начина на који она чулно и духовно делује на реципијента. Естетска форма уистину делује на чула посматрача, али сама није нужно чулна, па отуда и психагошки делује на „естетско чуло“ човека. Да испитивања естетике превазилазе пуке  чулне надражаје, уочавамо још од сократовске методе вајања карактера и блиског довођења у синергију етике и естетике. У погледу естетске форме у моралу и понашању, изразито занимљива постаје ренесансна бихејвиорална техника sprezzatura која је и данас актуелна.

Kontrakultura kao reklamna prevara

Ono što zovemo kontrakulturom je prilično jeftin, ali često veoma uspešan reklamni trik. To je tehnika prodaje određenih artefakata koji se ne mogu preporučiti na drugi način, recimo, kvalitetom.

Kako nam kontrakulturna industrija preporučuje svoje proizvode?

Tako što ih proglašava buntovničkim.

Čemu se, međutim, ti proizvodi suprotstavljaju? Svakako ne poželjnoj ideološkoj matrici. Naprotiv, tu matricu ponavljaju i učvršćuju. Stereotipi koje koriste su bez ostatka ideološki, na najgluplji, najpodmukliji i najljigaviji mogući način.

Kontrakulturni proizvodi se ne suprotstavljaju društvenoj moći. Ta tvrdnja je naprosto drska propagandna laž. Deo su sveprožimajućeg tržišta koje je u osnovi te moći.

Kontrakulturni proizvodi se suprotstavljaju visokoj kulturi.

Zašto?

Zato što se u kulturnom polju vodi neprekidna borba za prevlast. Kao deo moćne industrije zabave, kontrakultura već ima medijsku svepristunost i ekonomsku nadmoć, ali joj nedostaje ona simbolička, nedostaje joj prestiž koji je visoka kultura, iako znatno okrnjen, još uvek zadržala. Visoka kultura mora pasti da bi se kontrakultura uzdigla.

Zato što visoka kultura izmiče tržištu, a to je u tržišnom totalitarizmu nedopustivo. Nedopustiva je bilo kakva vrednost osim tržišne.

Iz postojbine javora: kanadsko-britanska medicinska i humanitarna pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu

Slavica Popović Filipović, renomirani autor u srpskoj medicinskoj istoriografskoj literaturi, napisala je novu monografiju. Jedna od tema kojom se autor posebno bavi su i strane sanitetske misije, a sada su u pitanju kanadske medicinske misije u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata. Upravo ova tema u dosadašnjoj literaturi nije bila dovoljno istražena i naznačena. U monografiji su izneti mnogi novi detalji na osnovu autorovog ličnog istraživanja na izvoru informacija: u brojnim bibliotekama, arhivama i bolnicama po celom svetu, od Srbije, preko Australije do Kanade, kao i u kontaktima sa potomcima i prijateljima učesnika. Knjiga uključuje veliki broj autentičnih fotografija, od kojih se mnoge objavljuju prvi put.

Posle isticanja značaja istraživanja, na jasan i dokumentovan način, detaljno su izneti podaci o nastanku i radu ovih misija, od ideje do nastanka i dolaska u Srbiju; o radu i odlasku iz Srbije, a i o kasnijim aktivnostima. Autor uspešno, istraživački, originalno i detaljno prikazuje formiranje i organizaciju misija, rad i organizaciju bolnica, sa mnogo detalja o svim učesnicima misija, a ne samo o vođama ili lekarima. Sve to je izneto na interesantan, emotivan i prisan način, što govori o dobrom autorskom pristupu.

Okcidentalizam

Okcidentalizam je diskurs o Zapadu koji uključuje naročit odnos prema ovom delu sveta. Istočnoevropski putnici reprezentacije o Evropi ne zasnivaju na pukoj inverziji orijentalizma, ali okcidentalizam izvire iz postupka orijentalizacije. Za razliku od Saidovog Orijentalizma istočnoevropski okcidentalizam ne postavlja pitanje moći i autoriteta nad Zapadom, već se oslanja na pitanje: „Ako je ovo Zapad, gde smo mi u odnosu na njega“? Ovaj suprotni pol je oslonjen na samookcidentalizaciju ; na naročito „evropsko“ slavljenje razlike; pozicioniranje u odnosu na Zapadnu Evropu kao naprednu, ili traženje zajedničkog duhovnog središta dve Evrope. Takvo identitetsko kolebanje može se okončati identifikacijom za Zapadom Evrope, ili pak slavljenjem Istoka kao prostora razvijenije duhovnosti, emocionalnosti, veće slobode.

Banat (II)

Severinski Banat je obuhvatao teritorije današnjeg rumunskog Banata i Oltenije („Mala Vlaška“), a osnovao ga je ugarski kralj Andrija II (1205-1235) u cilju osiguranja jugoistočnih granica svoje države prema Bugarskom carstvu. Banat je, kao što je rečeno, pao pod otomansku vlast 1552. godine, a njegovi neosvojeni delovi su ušli u sastav Vlaške (delovi Oltenije), odnosno kneževine Transilvanije (lugoško-karansebeška oblast). Turci su na osvojenim teritorijama Banata organizovali Temišvarski vilajet, koji je ostao u sastavu Otomanske imperije do austro-turskog rata 1716-1718. Tada su Austrijanci, nakon što su proterali Turke i nakon što im je uprava nad Banatom potvrđena odlukama Požarevačkog mira, na oslobođenim teritorijama uspostavili takozvani Temišvarski Banat koji se nalazio pod direktnom upravom Bečkog dvora, a za njegovog guvernera je postavljen poznati austrijski vojskovođa grof Florimund Mersi. Istina, on više nije nosio titulu bana, ali je stari srednjovekovni naziv za ovu administrativno-teritorijalnu jedinicu - ostao.

Akutna gluvoća

Jedno od čestih pitanja otorinolaringologa, prilikom formiranja istorije stanja sluha pacijenta, jeste i pitanje mogućeg iznenadnog gubitka sluha na jednom ili oba uva.
Takozvana akutna gluvoća je stanje u kome osoba izjavljuje da je primetila veliku razliku između sluha na jednom odnosno na drugom uvu. Dešava se da se osoba probudi ujutru sa značajno oslabljenjim sluhom ili čak potpunom gluvoćom na jednom ili oba uva.

Za to postoje razlozi.

Najčešći razlog je pojava cerumena koji potpuno može da blokira ušni kanal, pa se samim tim i zvuk otežano prenosi do bubne opne.

Ono što dosta često dovodi do ovakvog stanja, u današnjem savremenom svetu, svakako je buka. Ovo može dovesti do prolaznog oštećenja, a kod nekih ljudi čak i do trajnog oštećenja sluha.

Upala slušnog živca je naredni mogući razlog akutne gluvoće. Najčešće se dešava da virus napadne živac koji potom, zbog otečenosti, ne provodi impulse do mozga.

Pages


VRH