Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Uredništvo

др МИЛАН ОРЛИЋ, главни уредник

Милан Орлић је рођен у Панчеву 1962 године.

Књижевник, филозоф, научни истраживач.

Објавио: „О не/стварном“ (причороман, Београд, 1987); „Момо у поларној ноћи“ (мали поетски роман, Београд, 1992); „Из поларне ноћи“ (песме, 1995, друго допуњено издање, Београд, 1996); „Записи из поларне ноћи“ (есеји, Београд, 1997); „Бруј миленија“ (песме, 1998, друго допуњено издање, Београд, 2000); „Панчево, варош накрај света“ (литераризована монографија, 2004, Панчево, друго измењено издање, Панчево, 2005); „Град, пре него што усним“ (песме, Панчево, 2005, друго допуњено издање, Панчево, 2006); „Жудња за целином“ (песме, Панчево, 2009); „Ardent desir d’unite“ (песме, двојезично француско-српско издање, Париз, 2013), „Панчево, варош где се Дунав улива у Тамиш“ (литераризована монографија, Панчево, 2015); Андрић, Црњански, Пекић: приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача (адаптирани докторски рад одбрањен на енглеском језику који је аутор превео са енглеског на српски језик, Панчево, 2017). „Из бродског дневника“ (књига песама, Панчево, 2021).

Награде: „Милан Ракић“, „Бранко Миљковић“, „Исидора Секулић“, „Просветина награда“, „Печат вароши сремскокарловачке“, Плакета „Мермер и звуци“, „Пегаз“, „Кондир Косовке девојке“, „Награда Градске библиотеке Панчево“ и друге.

Песме објавио у више од 20 најважнијих домаћих и страних избора, антологија и лексикона. Његова поезија и есеји преведени су на двадесетак језика, укључујући најпрестижније светске часописе. О његовом стваралаштву написано је стотинак текстова у Србији, региону и свету.

Образовање: основне и мастер студије завршио на Филозофском факултету Универзитета у Београду (група за филозофију). Докторирао на Универзитету Монаш у Мелбурну, темом The Narrative Structures of the Serbian Postmodern Novel: The Disintegration of the Narrative Subject and Re-construction of the Narrator Figure.

Предавања држао на универзитетима у Прагу, Брну, Гдањску, Познању, Вроцлаву, Ополу, Кракову, Букурешту, Мелбурну, на Сорбони (Париз 1 и Париз 4), Београду.

Учествовао на тридесетак конференција, конгреса и округлих столова у Србији, региону и свету, на три континента (Београд, Бостон, Букурешт, Вашингтон, Веспрем, Камбера, Краков, Ниш, Охрид, Нови Сад, Сан Антонио, Сиднеј, Хобарт...).

Учествовао на више од 30 међународних песничких фестивала.

Председник Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије (2001-2005) и Фонда „Исидора Секулић“ (2001-2003).

Уређивао часопис „Књижевност“ и ревију за дигиталну уметност и културу „Свеске-ArtTech“.

Главни је уредник часописа „Свеске“ (награда „Јеремија Живановић за најбољи књижевни часопис у Србији“ за 2001. годину).

Главни је уредник у издавачкој кући „Мали Немо“.

Живи у Панчеву.

prof. dr Kornelije Kvas

Rođen je 1970. godine u Beogradu. Profesor je na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu 1995. godine. Magistrirao temom „Problemi relativizma u teoriji tumačenja (na primerima tumačenja pesme Santa Maria della Salute Laze Kostića“ 1998. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom Rifaterovo shvatanje poezije odbranio je 2005. godine.
Oblasti interesovanja i izučavanja: teorija književnosti, antičke poetike, romantizam i realizam u svetskoj književnosti, srpska poezija, teorija interpretacije, intertekstualnost. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu predaje na svim nivoima studija: osnovnim, master i doktorskim. Na osnovnim studijama drži nastavu iz predmeta: Antičke poetike 1 i 2, Tragički junak, Istorija opšte književnosti 6, Književne teorije od romantizma do naturalizma, Igo i romantizam u nastavi; na master studijama predmet Interpretativne teorije u nastavi; na doktorskim akademskim studijama predmete Književnost, fikcija i istina i Intertekstualne teorije.
Kornelije Kvas predavao je po pozivu na Univerzitetu Kembridž (Darvin koledž). Učestvovao na brojnim međunarodnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Član je međunarodnih strukovnih udruženja.
Objavio je knjige Intertekstualnost u poeziji, Zavod za udžbenike, Beograd, 2006, Istina i poetika, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011, Granice realizma, Zavod za udžbenike, Beograd, 2016. Objavio je preko pedeset radova u istaknutim naučnim časopisima i zbornicima, kao što su: Književna istorija, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Zbornik Matice srpske za slavistiku, Anali Filološkog fakulteta, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Sveske, East European & Balkan Studies, Philological Studies, Folia linguistica et litteraria.
Živi i radi u Beogradu.

dr MILENA (STOJANOVIĆ) ILIŠEVIĆ, UREDNIK

Rođena je 16. juna 1974. godine u Leskovcu. Filozofski fakultet, grupu za Srpski jezik i književnost, završila u Nišu a poslediplomske studije (grupa Nauka o književnosti) na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu (Postupci citatnosti i intertekstualnosti u negaitivnim utopijama Borislava Pekića), a doktorirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (Prožimanje žanrova u savremenoj srpskoj drami – Borislav Mihajlović Mihiz, Borislav Pekić, Slobodan Selenić). Magistrirala engleski jezik (TESOL) na Western Sydney University (Australija).
Od 1997. godine bila je stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju i sarađivala na Institutu za srpski jezik SANU i Institutu za književnost i umetnost, gde je bila zaposlena do 2014. godine.
Kao dobitnik stipendije Sasakava fondacije, u toku 2000. godine, pohađala postdiplomska predavanja na pariskom univerzitetu Sorbonne Nouvelle (Paris III).
Poeziju, eseje i kritičke tekstove objavljuje u književnim časopisima (Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Zbornici Instituta za književnost i umetnost, Zbornik Matice srpske, Književna istorija, Stil, Naš jezik, Književnost, Sveske, Gradina, Bagdala, Pomak, Naše stvaranje, Koraci, Naš trag, Ostrvo -Tuzla).
Objavljene knjige: Duša pred ogledalom (knjiga pesama, 1993), Književni vrt Borislava Pekića (studija, 2004), Pogled na piščev radni sto – okviri novog čitanja (eseji, 2006), Uvod u teoriju žanrova (studija, 2009), Žanrovska preplitanja (studija, 2011).
Bavi se književnom teorijom i kritikom.
Radi kao pedavač na Western Sydney University (Australija). Urednik je časopisa Sveske, revije Sveske-Art Tech i izdavačke kuće Mali Nemo.

dr SANJA LAZAREVIĆ RADAK

Lazarević Radak, Sanja (Beograd, 1978). Diplomirala na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Godine 2006. odbranila je magistarsku tezu Interdisciplinarni pristup autoritarnosti: politička dimenzija i moguće sinteze, na Katedri za interdisciplinarne studije, smer socio-kulturna antropologija, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istoj katedri odbranila je i doktorsku disertaciju: Predstave o Srbiji u engleskim i američkim putopisima između dva svetska rata.
Od 2003. do 2005. godine sarađivala je u izvođenju nastave na predmetu Antropologija društva na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Od 2007. godine, zaposlena je kao istraživač - saradnik na projektu Dunav i Balkan: kulturno-istorijsko nasleđe Balkanološkog instituta SANU. Godine 2012. izabrana je u zvanje naučnog saradnika.
Održala je više javnih predavanja u kulturnim centrima i na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Učestvovala na brojnim međunarodnim konferencijama. Naučne i stručne radove objavljuje u naučnoj periodici i tematskim zbornicima u zemlji i inostranstvu. Članica je Redakcije časopisa Sveske: književnost, umetnost kultura. Uredila je više zbornika radova, monografija, antologija, recenzirala naučne studije, projekte i vodila potprojekte. Učestvovala je u osnivanju međunarodnih mreža i naučnih udruženja. Objavila je monografije: Na granicama Orijenta: predstave o Srbiji u engleskim i američkim putopisima između dva svetska rata (Mali Nemo, Pančevo, 2011); Otkrivanje Balkana (Mali Nemo, Pančevo, 2013); Nevidljivi Balkan: prilog istoriji postkolonijalnih geografija (Mali Nemo, Pančevo, 2014). Film i politički kontekst: o srpskom i jugoslovenskom filmu (Mali Nemo, Pančevo, 2016).
Sarađuje sa naučnim institutima i katedrama za humanističke i društvene nauke u zemlji i inostranstvu.

dr NINA MARKOVIĆ

Rođena je 1983. godine u Beogradu. Osnovnu školu završila u Beogradu kao učenica generacije. Godine 1999. odlazi u Australiju, završava ženski privatni Koledž Penros u Pertu, gde se bavi komponovanjem i izvodjenjem etno-muzike. Četvorogodišnje studije iz politikologije i italijanskog jezika, završava 2004. godine kao najbolji student na Univerzitetu Zapadne Australije, sa pravom na gostujući period istraživanja na Univerzitetu u Ahenu. Posle dvostruke magistrature (iz međunarodnih odnosa i diplomatije) na Australijskom Nacionalnom Univerzitetu u Kamberi, trenutno je doktorant političkih nauka u Centru za Evropske Studije u iston gradu. Zaposlena je kao Viši Savetnik za Evropu i Bliski Istok u Federalnom Parlamentu Australije u Kamberi, u čijem je sastavu učestvovala u više delegacija u Azijsko-Pacifičkom regionu (Malezija, Solomonska Ostrva, Samoa, Novi Zeland).
Objavila je brojne naučne radove, uglavnom u časopisima na engleskom jeziku. Kao gostujući predavač održala je veliki broj predavanja širom svetu, među kojima i predavanja na Univerzitetu Kolumbija u Nju Jorku; Univerzitetu Birmingem i Londonskoj Ekonomskoj Školi u Velikoj Britaniji, kao i gostujući predavač o Balkanu na LUISS Univerzitetu u Rimu. Službeno upotrebljava, pored srpskog jezika, engleski, nemački i italijanski. Autorka je zbirke pesama 'Raskršće' (2010). Dopisnica je nekoliko medija u Srbiji i Australiji.
Živi i radi u Kamberi.

mr MARIJA LIGETI BALINT

Rođena je 1972. godine u Pančevu. Diplomirala je na Odsecima klavira i čembala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Postdiplomske- specijalističke studije savremene klavirske muzike završava na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Nade Kolundžije. Kao dobitnik stipendije Ministarstva kulture Mađarske, paralelno je završavala postdiplomsku specijalizaciju i na Muzičkoj akademiji „Franc List“ u Budimpešti kod prof. Sokolai Balaža. Prvi je dobitnik stipendije iz Fonda Irene Zvekić za najperspektivnije mlade pijaniste, kao i Fonda Miodraga Vasiljevića za izuzetne uspehe iz solfeđa. Bavi se pedagoškim radom kao profesor klavira i uporednog klavira, predmeta čitanja s lista i kamerne muzike u muzičkoj školi „Jovan Bandur“ u Pančevu, gde je proglašena za najuspešnijeg profesora (2008. godine).
Objavila je dva kompakt-diska. Piano Music je CD sa njenim interpretacijama celokupnog klavirskog opusa kompozitorke Melinde Ligeti. Vox Coelestis je eksperimentalno izvođenje klavirske muzike Franca Laista i klavirske kamerne muzike Melinde Ligeti na klavinovi, savremenom elektronskom instrumentu-mediju. Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin“ podržao je objavljivanje zbirke kompozicija njenih učenika klavira, pod nazivom Tajanstvene dirke (2007).
2011. godine objavljuje četvorojezično izdanje Pančevačka klavirska muzika (IK Mali Nemo), u kojoj su na srpskom, mađarskom, slovačkom i engleskom jeziku predstavljeni kompozitori rodom iz Pančeva: Dimitrije Mita Topalović, Petar Josimović, Melinda Ligeti, Marija Ligeti Balint i Željka Sojak. Osim biografskih podataka, stožer ove knjige čini notni zapis klavirskih kompozicija ovih kompozitora.
Član je Međunarodnog udruženja „Donne in musica“ za promociju stvaralaštva žena u muzici. U trojezičnom (srpski, engleski i italijanski) muzičkom leksikonu Žene i Muzika u Srbiji – Women and Music in Serbia - Donne e Musica in Serbia koji je objavila Fondacija Adkins Chiti: Donne in Musica 2011, uz podršku Odeljenja za kulturu UNESCO, zastupljena je kao jedna od 111 žena koje su svojim radom i stvaralaštvom ostavile trag u muzičkom životu Srbije.
U časopisu Sveske ekskluzivno objavljuje naučne studije o klavirskim delima kompozitora XX veka.
Živi i radi u Pančevu.

ma BOŠKO ŠTULIĆ

Rođen 18. juna 1987. godine u Pančevu, gde i sada živi. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za opštu književnost i teoriju književosti 2012. godine. Trenutno pohađa master studije na Fakultetu dramskih umetnosti na odseku za Teoriju i istoriju, smer Teorija dramskih umetnosti i medija. Objavljivao u časopisu "Sveske" i u nedeljniku "Vreme" Bavi se teorijom drame.
Master rad iz oblasti teorije drame, Pirandelova implicitna polemika sa Aristotelom, odbranio je 2014. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Katedri za teoriju i istoriju, studijski program Teorija dramskih umetnosti i medija, pod mentorstvom profesora Nebojše Romčevića. Objavljivao je radove u časopisu Sveske, Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku i u nedeljniku Vreme. Bavi se teorijom drame i filma.

VRH

Search form