ФИЛОЗОФСКА АФИРМАЦИЈА УМЕТНОСТИ: ШЕЛИНГ И НИЧЕ
Cena | 1.500 DIN |
PDV (10%) | 150 DIN |
Troškovi slanja | 300 DIN |
PDV (20%) | 60 DIN |
Svega | 2.010 DIN |
Студију чине четири целине.
У уводном делу студије Филозофска афирмација уметности: Шелинг и Ниче, Милан Орлић излаже темељна разматрања вредновања уметности у Шелинговој филозофији уметности и Ничеовој мисли о уметности. Полазећи од хетерономистичког аксиолошког рангирања уметности у Хегеловој и, нарочито, Платоновој филозофији, аутор истражује аутономистичко становиште Велека и Ворена који филозофију сматрају ненадлежном за питања вредновања уметности. Посебна пажња је посвећена теорији слојева Романа Ингардена која афирмише аутономију уметности на филозофски начин.
У другом делу, аутор свеобухватно истражује Шелингово одређење уметности као органона и документа филозофије. Указујући на његово утемељење уметности у систему трансценденталног идеализма, као и на одступња од филозофске афирмације уметности позног Шелинга, Орлић закључује да је реч о суптилној концепцији уметности у којој је она изједначена са филозофијом чији је органон али такав да, због своје унутрашње вредности, има статус „светиње над светињама“.
У трећем делу, посвећеном Ничеовој глорификацији уметности, Орлић пажљивим анализама осветљава његова коренита неслагања са Платоновим и Хегеловим становиштем. Ничеова афирмација уметности подразумева критику традиционалног логоцентризма филозофије и заузимање становишта афирмације живота као главног естетичког начела. За разлику од Шелинга, који уметност вредносно изједначава са филозофијом и додељује јој додатни привилеговани статус, како указује аутор, Ниче уметност надређује традиционалном филозофском трагању за истином, истовремно захтевајући да се филозофија у будућности угледа на уметност.
У завршном делу студије, Орлић критички рекапитулира изложена становишта, открива унутрашње парадоксе Шелингове аутономизације и Ничеове хетеронимизације уметности. После опсежних разматрања Орлић заузима умерен и синтетичан став који подразумева аутономију уметности, али и њен сараднички однос са филозофијом.
(Извод из рецензије)