Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Vatra

Vatra je jedan od najsnažnijih simbola i uživa značajno mesto u velikim religijama. Na simboličkom planu se može prepoznati kao agresija i mržnja, ali i kao toplina, svetlost, ljubav i zaštita. Ona je izvor konflikta, rata, svega što za posledicu ima spaljivanje i uništenje, ali i snažnih emocija koje dovode do vreline, svetlosti, stapanja i stvaranja novih oblika života. Dakle, simbolizam ovog prividno živog elementa je ambivalentan. Negativni aspekt vatre dolazi iz pakla, požara koji za sobom ne ostavlja ništa, straha od nebeskog ognja prepoznatog u munji, ili vulkanske vatre iz zemljine utrobe. Ali, kao simbol kućnog ognjišta ona je deo inspiracije i duha koji u obliku plamenih jezika nadahnjuje apostole. Zbog ovih praktičnih i inspirativnih svojstava ljudi su je obuzdali na mestu pored kojeg pričaju, sanjaju, padaju u zanos, iniciraju, ispraćaju mrtve u drugi svet. Čak je i nauka mešajući se sa mitom, a služeći se snažnim, manipulativnim simbolizmom vatre, na početak nastanka ljudskog roda postavila takozvano pripitomljavanje vatre. Ovako je načinjena kvazinaučna distinkcija između primitivnog čoveka bez vatre i čoveka kulture čije doba počinje njenim otkrićem i njenom kontrolisanom upotrebom.

U alhemiji, vatra podstiče fizičke i duhovne procese zagrevanjem metala i zagrevanjem duše do tačke u kojoj se oba plana - materijalni i duhovni moraju transformisati. Zato je dragocena vatra i ukradena od bogova.

U religijama važnu ulogu igraju buktinje i sveće. U crkvama se i pored električnog osvetljenja pale sveće kao nosioci duhovne svetlosti. Njen plamen održava kontinuitet veze između ljudskog i božanskog, podsećajući čoveka na snagu, moć i neuništivost nematerijalnog. Hinduistički sistem verovanja može najobuhvatnije prikazati sva značenja vatre koja su prisutna u drugim religijama. Ovde je vatra transcendentalna svetlost i znanje. Poistovećuje se sa silama uništenja, oslobađanja i ponovne generacije koje su u vlasti boga Šive. Vatreni stub Agnija - boga vatre je osa sveta, a crni htonski vid vatre prikazuje boginju Kali kao personifikaciju vremena koje sve guta. Plameni prsten oko Šive i Višnua je simbol kosmičkog ciklusa stvaranja i uništenja.

U Starom Zavetu se iz nesagorive kupine ili gorućeg grma Mojsiju obratio Jahve prikazujući mogućnost komunikacije božanskog sa ljudskim preko elementa vatre. Bog se obratio Mojsiju govoreći mu „Ja sam koji jesam“. Ovo je tetragram JHVH koji izgovaramo kao Jahve. Događa se „veliko ukazanje“- grm koji gori, ali ipak ne sagoreva. Mojsije čuje, ali ne vidi Jahvea, što upućuje na zaključak da je vatra Jahveov jezik, a ne Jahve sam. Po Jungu, san u kojem se u nekom obliku pojavljuje gorući grm jedan je od suštinskih za individuaciju.

Jedan od simbola neodvojivih od vatre je peć. U Starom Zavetu je peć u kojoj čak ni gvožđe ne može da se održi, simbol ispita i jada. Ona je vatreno mesto i tačka životne energije koja samo kontrolisana - pripitomljena može pomoći čoveku. Vatra sagoreva ono nisko i materijalno, ali ne može dotaći večno i nematerijalno.

Veruje se da je čovek koji se u snu približava vatri u blizini božanske moći. S obzirom na kompleksni simbolizam vatre, ona u snovima može imati čitavu paletu značenja. Možda smo ljuti, strastveno zaljubljeni, obuzeti besom, ili se pročišćujemo od negativnih emocija pa ih ostavljamo u nesvesnom svetu snova kako ih ne bi ispoljili u ovoj stvarnosti. Međutim, u snovima vatra nije tako čest simbol kao u svakodnevici ili u duhovnom životu. Snovi u kojima su naše kuće zahvaćene požarom, ili u kojima sve oko nas gori, zahvata nas i najzad pretvara u pepeo, najčešće sugerišu potrebu za izlaskom iz jedna životne faze i ulaskom u drugu, ili početak prihvatanja nove faze koja će doneti duhovno i psihološko sazrevanje. Ukoliko smo sanjali da sve oko nas gori, možda smo upravo mi ona/onaj ko treba da „spali“ i ostavi za sobom statično okruženje. Dinamika vatre preobraziće centar ličnosti i usmeriti ga na novi put.

Dodaj komentar


VRH