Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Blog

Da li se Atilina prestonica nalazila u južnom Banatu?

O čuvenom vođi Huna, Atili – „Bičju Božjem“ (434-453) se zna da je bio jedan od najvećih i najsurovijih vojskovođa starog veka, čije je vojničko i političko delovanje bitno uticalo na ubrzavanje procesa raspada Zapadnog Rimskog carstva i antičke civilizacije. Samo da pomenemo činjenicu da su pod njegovim vođstvom Huni žarili i palili i Panonskom nizijom i Balkanskim poluostrvom, te da je u tom smislu Atila važna ličnost ne samo u opštoj istoriji čo­ve­čan­stva, nego i u istoriji našeg geografskog prostora. Njegove horde su uništile antičke gradove sa naših prostora, među kojima čuveni Naisus (Niš), mesto rođenja Konstantina Velikog, toliko po­mi­nja­nog ove godine u vezi proslave 1300 godina Milanskog edikta, zatim Viminacijum, grad koji se i dalje „otkriva“ ispod plod­ne zem­lje Kos­tol­ca i okoline, pa Sirmijum, Singidunum i druga rimska naselja sa teritorije naše zemlje. Nećemo se zadržavati na tim događajima, tragičnim po stanovnike pomenutih gradova, zato što bi samo ponavljali već znane stvari o poslednjim trenucima njihovog bivstvovanja.

Timski pristup gluvoći

Osvrćući se na predrasude o gluvoći želeo bih da skrenem pažnju na činjenicu da su postojale dve škole ili dva principa vezana za jezik kojim bi osobe sa oštećenim sluhom trebale da se služe. I jedan i drugi princip su toliko isključivi da su skoro zabranjivali drugi pristup. Jedna škola je zagovarala i propisivala isključivo jezik gestikulacije a druga isključivo korišćenje govora kao sredstvo komunikacije gluvih osoba. Iako u nekim zemljama, čak i razvijenog sveta, postoji još uvek ovakav pristup sve ukazuje na to da su i te teorije zasnovane na predrasudama. Složićemo se da i nauka, ako je isključiva i tvrdi da ne postoji alternativa - postaje nečija predrasuda.

Balkan i/ili Srednja Evropa

Rubrika: 

U složenoj igri dominacije i potčinjenosti, preplitali su se termini: Istok i Zapad; Istočna i Zapadna Evropa, Rumelija i Balkan, da bi se u tu igru najzad uključile Jugoistočna Evropa, Zapadni Balkan i „Srednja Evropa“. Poslednji termin je prvi put upotrebljen na Bečkom mirovnom kongresu usled potrebe da se formira pojas koji bi učvrstio podelu Evrope na Istok i Zapad.

Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije

Poštovane koleginice, kolege i svi poštovaoci nauke,

Pozivamo Vas da podržite i učestvujete na protestu naučnih radnika pod nazivom SPASIMO NAUKU, koji će se održati u UTORAK, 2. JULA, na TRGU NIKOLE PAŠIĆA u Beogradu, sa početkom u 10 ČASOVA pre podne.

Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU! je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema nauci, u svakom pogledu. Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.

Naučni radnici još uvek, od početka 2013. godine nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku, sadašnje katastrofalno stanje će se još pogoršati i zato stupamo u protest sve dok se ne ispune naši

Z A H T E V I

1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.

Snovi o mandali: Četiri sloja psihe

Prvi, spoljašnji sloj mandale predstavlja princip opažanja. Te ravne, lako uočljive ivice, zapravo su spoljašnjost; ono što prepoznajemo kao „stvarni svet“, što nazivamo realnošću i uzimamo zdravo za gotovo. Spoljašnji zid je najjednostavniji oblik našeg zemaljskog postojanja. U njemu nema mesta za kontakt sa stvaralačkom energijom, a još manje za uranjanje u nepregledne prostore unutrašnjih svetova. Ali, već blizu granice tog sveta, osetićemo kako nas peku vrhovi plamenih jezika. Drugi sloj načinjen je od plamena, od pročišćujuće vatre koja vodi ka volji. Volja se graniči sa unutrašnjim krugom, što je izvan prostornih određenja, ali dotiče oprostoreni svet. Ona je simbol identiteta subjekta saznavanja i subjekta htenja; ona je drugi sadržaj duha koji na tibetanskim i hinduističkim prikazima prepoznajemo kao božanstva. Ovde se osmehuje Čenrazi, pa i sam Buda; njen deo postaju učitelji poput Milarepe; na nju čekaju Budini prosjaci. U hinduizmu, tu su neki od desetina miliona bogova, veselih ili mračnih, spremnih da odapnu strele u srce iluzije. Krišna i Rada; Šiva i Kali; Hanuman, Kamadeva i Lakšmi slobodno se kreću po hodnicima ljudske volje. Ona je ključ kojim se otvaraju kapije prepoznavanja, znanja i gospodarenja.

Lepše je bez kulture?

Lepše je bez kulture?
Poziv na ulične ulične demonstracije retko se vezuju za umetnike i radnike u kulturi, a kada se tako nešto dogodi u Srbiji, sigurno je da ulazi u rang presedana. Neposredan povod za pobunu bili su rezultati konkursa Ministarstva kulture u kojem neke od najznačajnijih kulturnih manifestacija nisu dobile ni dinara poput džez festival “Nišvil” i Oktobarskog salona, dok su sredstva za Bitef i Palićki filmski festival prepolovljena. No, pravi razlozi ovog protesta nisu vezani samo za ovu vladajuću garnituru. Oni su isti već godinama, a tiču se odsustva sistematskog bavljenja kulturom zasnovano na esnafskim, a ne političkim principima. Konkretno:

• Nedonošnje Strategija o kulturi
• Donošenje primenljivog zakona
• Transparentnost i decentralizacija prilikom dodele sredstava

Veliki uspesi malog fagotiste

Rubrika: 

Počeo je da svira klavir kad je imao svega četiri godine. Prvi nastup imao je u Centru za kulturu u Pančevu u okviru projekta „Fantazija zelene sobe“ Lene Silver. Na Internacionalnom takmičenju „Donne in musica“ osvojio je prvu nagradu u pretkategoriji. Naredne godine prvu nagradu na takmičenju kamernih sastava kao član šestoručnog klavirskog tria sa braćom, Balint Atilom i Simić Kristijanom. Pa prva nagrada na Festivalu pijanista na Ubu…

A onda preokret. Sonorni zvuk fagota ga je opčinio. Novi zvučni svet se otvorio ovom devetogodišnjaku i poveo ga je na jedno sasvim dugačije druženje s muzikom. Robert Balint je bio jedini dečak u Pančevu koji je 2012. godine upisao fagot. Instrument koji je njegove visine sastavlja vešto, još uvek pod utiskom priče koju mu je profesor Nenad Mirić ispričao na prvom času. U „čizmu“ treba staviti dve cevi, odozgo se postavlja hauba. Tu je i kuka na koju se stavlja pisak od trske, „ali ga okreni tako da se smeje“, kaže profesor. I Robert uživa. U svom instrumentu, zvuku koji je dubok i zvučan. U „krčanju“ kojim se pisak aktivira. U svemu.

Predrasude o gluvoći (II)

Lica sa fizičkim oštećenjima su kroz istoriju trpela posledice brojnih i raznovrsnih predrasuda. Kroz istoriju u mnogim društvima se odnos prema ovakvim osobama menjao i mnoge probleme koje su lica sa nedostacima imala nisu shvatali kao svoju grešku. Predrasude prema gluvima su, između ostalog, izazvana neznanjem ili kulturološkim i socio-ekonomskim uslovima sredine. Problemi izazvani predrasudama u mnogim društvima su se dugo “gurali pod tepih”.

57. Festival muzičkih i baletskih škola Srbije

Rubrika: 

Nakon prvomajskih i uskršnjih praznika, Pančevo je postalo središte mladih umetnika Srbije. Našoj muzičkoj školi pripala je čast da bude domaćin 57. Festivala muzičkih i baletskih škola Srbije. Ovo je treći put da Pančevo bude domaćin ove velike muzičke manifestacije.

Svake godine se na Festivalu predstavljaju najbolji predstavnici svih osnovnih muzičkih škola Srbije. Tako je i ove godine za nedelju dana, od 8.-14. maja, kroz naš grad prošlo mnoštvo mladih talenata 58 muzičkih škola iz 50 gradova.

Festival je takmičarskog karaktera. Takmičenje se odvijalo u tri discipline: ekipa solista, kamerni ansambli i orkestri.

Legenda o Drakuli

Jedna od naj­kon­tro­ver­zni­jih i isto­vre­me­no naj­mi­ste­ri­oz­ni­jih lič­no­sti koja već ve­ko­vi­ma po­bu­đu­je paž­nju i ve­li­ko in­te­re­so­va­nje jav­no­sti, ka­ko u vi­du le­gen­dar­nih pri­ča ko­je su se pre­no­si­le us­me­nim pu­tem sa ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju, tako i po­sred­stvom le­pih ume­tno­sti, pre svega knji­žev­no­sti i ki­ne­ma­to­gra­fi­je, i naj­zad is­to­rij­ske na­uke, et­no­lo­gi­je, an­tro­po­lo­gi­je i da ne na­bra­ja­mo da­lje, jeste sva­ka­ko voj­vo­da Dra­ku­la, sred­njo­ve­kov­ni vla­dar Vla­ške. Poz­nat da­na­šnjoj is­to­rij­skoj na­uci kao Vlad III Cepeš, ovaj sred­njo­ve­kov­ni vla­dar se u sa­vre­me­nim is­to­rij­skim iz­vo­ri­ma naj­češ­će po­mi­nje pod ime­nom Vlad Drakula. Da raz­jas­ni­mo, ukrat­ko, ko je on za­pra­vo bio i šta u stva­ri zna­če ta ime­na pod ko­ji­ma je on poz­nat, a ko­je na sve nas, že­le­li mi to da pri­zna­mo ili ne, os­ta­vlja jak uti­sak.

 

Pages


VRH