admin's blog

Pasoš i karta, spakovani. Druga tableta protiv malarije me ponovo uspavljuje dok se avion kompanije “Solomon Er” priprema da poleti. Novac u lokalnoj valuti, sakriven na dnu bele ručne torbe (u skladu sa mojim mornarskim odelom) koja je taman toliko široka da u nju stanu još i foto apartat i iPad 2 - moja jedina veza za spoljašnjim svetom i mamom u Beogradu. Kreditne kartice pažljivo raspoređene u različitim torbama zajedno sa kontakt podacima ambasade u slučaju da se nešto ozbiljno dogodi - što se dešava u divljini Pacifika. Avion jako liči na Jatov iznutra, bez televizije na naslonima i još uvek sa pepeljarama iako je pušenje odavno zabranjeno. Hrana u avionu indijska (jedini izbor) dok su stjuardese polinežanke sa cvetom hibiskusa u kosi. Dok slećemo na najveće ostrvo Guadalkanal, na međunarodnom aerodromu glavnog grada Honiare, pozdravljaju nas desetine okolnih manjih ostrva i smaragdna boja okeana. Džungla svuda ispod nas a duga koja nas je pratila čitav put ne dozvoljava mi da je uslikam.

Verovali ili ne - književna nagrada “Živojin Pavlović” za najbolju knjigu proze, ove godine nije dodeljena.

Ma kako na prvi pogled izgledala nevažna, ova riplijevska odluka žirija sa velikim “Ž”, višestruko je značajna za književni život u Srbiji. Ako takav još postoji.

Pre svega, odluka je neuobičajena jer, sudeći po načinu rada književnih žirija sa malim “ž”, u Srbiji je verovatnije da se nagrada dodeli neobjavljenoj knjizi nego da se bilo koja nagrada, sa velkim ili malim “n”  ili “ž” - ne dodeli.

Osim što je neuobičajen, postupak žirija je i neobičan. Neobičan je jer podrazumeva jasan estetski i profesionalni stav. Javno ispoljavanje tog stava, nedvosmisleni je moralni čin. Sa jedinim mogućim, velkim “M”. A to je u književnom životu Srbije antikvarna kategorija. Neobičnost ove jednoglasne odluke žirija ne umanjuje ni činjenica da se nagrada dodeljuje “piscima iz Jagodine ili onima koji su u ovom gradu  u centralnoj Srbiji rodjeni ili onima koji su u njemu živeli”. Apetite pisaca sa velikim “A”, ne umanjuje stvarni ili fingirani status nagrade.

Od trenutka kada je 1857. godine u Parizu osnovana prva kuca visoke mode, House of Worth, Francuska suvereno počinje da vlada internacionalnim modnim sistemom. Načela industrije visoke mode određivao je pravilnik Francuskog modnog sindikata (Chambre Syndicale Fashion history, pristup. juna 2010), a njime je bilo jasno istaknuto da stvaranje visoke mode podrazumeva proizvodnju originalnog dizajna predmeta po zahtevu i meri kupca, kao i redovno predstavljanje kolekcija u okviru nedelja visoke mode u Parizu. Budući da se modeliranje predmeta mode u XIX veku posmatralo kao istančana umetnost, prvi kreatori visoke mode poput Charles Frederic Wortha i Pol Poarea težili su da svom kreativnom radu u sferi modnog dizajna daju umetničko priznanje. Iako je u procesu stvaranja finalnog proizvoda i tad bio angažovan čitav tim, kolekcije kreatora u javnosti su posmatrane kao odraz umetničke genijalnosti njihovih tvoraca.

U proteklih dvadesetak godina govori se o Izmišljanju Ruritanije, Imaginarnom Balkanu, fantastičkoj evropskoj Drugosti, a najzad i Divljem Balkanu, ili Ničijim zemljama. Ovim mahom interdisciplinarnim studijama koje su često naslovljene rečenicama iz nekoliko vekova starih putopisa zajedničko je da se, mada na različite načine i iz različitih uglova, bave ispitivanjem procesa proizvodnje Balkana. Ova pomodna formulacija omogućila im je da istraže složenost načina na koje je to poluostrvo zamišljano, i prepoznaju ga kao predmet zapadne fascinacije, želje, straha, odražavajući težnje za osvajanjem i posedovanjem ne-zapadnog Drugoga.

Jednog hladnog februarskog dana 2004, mlađani student kompjuterskih nauka sa Harvarda Mark Zukerberg i nekolicina njegovih kolega, izmislili  su ono bez čega niko nece a, kako stvari stoje, uskoro neće ni moći da živi. Rodio se fejsbuk - društvena mreža koja kao novovorođeče tek što je “zaplakala“, a već je uspela da poveže preko 500 miliona ljudi širom planete. Ovom su sveobuhvatnom “on line“ fenomenu sociolozi, posle dugog razmišljanja i većanja, i ime nadenuli – “ambijentna svesnost”.

To vam je, kako dalje objašnjavaju, skoro isto kao da ste fizički blizu nekoga o čijem ponašanju ili raspoloženju zaključujete na osnovu onoga što taj neko čini pomoću kompjutera. A to što čini su, na primer, govor tela, uzdah, poneki nenameran komentar ili postavljena fotka (obično ona najbolja u albumu). Sve pritom ostaje virtuelno, zasticeno od blamaže i osigurano usamljenošću koju danas nazivamo privatnost. Iako pred ekranima kompjuterima i stoga javno, sve ipak ostaje pod zaštitom naših sobica.

Revolucionarnost je razvijana i ispoljava se u obliku promene estetike u srvhu menjanja samog čoveka. Shvatanje nesvesnog kao ključnog pokretača čovekovog sopstva vodi ka istraživanju Frojdove psihoanalize. U skladu sa time, nesvesno se manifestovalo sa jedne strane u automatizmu umetničkih dela, dok se sa druge strane za njime tragalo u omaškama u govoru, snovima i odevanju. Frojdova analiza simbolike odevnih predmeta (koja počiva na vizuelnoj analogiji modnih predmeta i polnih atributa), prožima radove mnogih nadrealističkih umetnika.

Elsa iznova šokira javnost 1936. godine kada, igrajući se simboličkim značenjima predmeta mode, prikazuje kolekciju šešira za žene (Shoe Hat, fotografija br. 3) u obliku obrnute cipele.

Jedna od najstarijih i najizolovanijih civilizacija na svetu nalazi se svega tri sata leta od Brizbejna, glavnog grada australijske države Kvinslend. Antropolozi smatraju da tragovi melanežanskih naseobina na Solomonovim ostrvima, koje sačinjava grupa od preko 900 tropskih ostva vulkanskog i koralnog porekla, datiraju još od 3000-te godine pre nove ere.

Presek prastare, mitološke kulture lokalnog stanovništva i usvojenih pravila modernog načina života čini ovaj deo sveta veoma mističnim i izazovnim za radoznalog posetioca. Ipak, usled posledica globalnog zagrevanja i postepenog rasta nivoa mora, Solomonova, kao i komšijska ostrva u Zapadnom Pacifiku već godinama polako tonu. Dva ostrva koja pripadaju susednoj državi Tuvalu, krajem 1990-ih bila su potpuno preplavljena ogromnim talasima koji su postali učestali i sve razorniji.

Biskvit:

3 jaja,
4 kašika šećera,
8 dkg brašna,
1 kašika kakaoa,
pola praška za pecivo,
jedna kašika ruma,
0,5 dcl mleka

Odvojiti žumance i penasto izraditi sa šećerom i rumom. Brašno, prašak za pecivo i kakao prosejati i dodati smesi pa lagano, najmanjom brzinom miksera, umešati i postepeno dodavati mleko.
Na kraju dodati sneg od belanaca, sve sjediniti i izliti u kalup precnika 28 cm kojeg ste prethodno obložili alu-folijom.
Peći oko 15min na 180°C
Gotov biskvit izvaditi iz kalupa i odmah skinuti foliju.

Biskvit stavite na tanjir s kojeg ćete ga poslužiti i vratite mu obruč kalupa.

Krema:

500 gr posnog sira
1 konzerva kompota od breskve 825 gr
1,5 dcl jogurta
2 kesice belog želatina
4-5 kašika šecera

Danas je četvrti juli, najznačajniji državni praznik u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) koji se proslavlja u svim američkim diplomatskim predstavništvima širom sveta. Početkom jula davne 1776. godine Drugi Kontinentalni Kongres je odobrio da trinaest pređašnjih britanskih kolonija dobije pravnu nezavisnost.

Budući predsednik Džon Adams tačno je prorekao da će taj događaj biti jedan od najznačajnijih u istoriji njegove države. U jednom od nacionalnih Smitsonian muzeja u Vašingtonu  (koji je posvećen sada već uveliko istrebljenim Indijancima) dvadesetominutni film pominje u detalje napad Velike Britanije na SAD i delimično uništenje Vašingtona 1814, skoro četrdeset godina nakon deklaracije o nezavisnosti. Taj događaj je istorija duboko urezala u nacionalnu svest Amerikanaca, kao i teroristički napad 225 godina kasnije.

Podele sveta treba shvatiti ozbiljno, u meri i na način na koji to činimo sa simbolima. U njima uvek ima onog prizvuka svetosti, ili bar nedodirljivosti, neupitnosti zbog koje se ne igramo binarnom logikom. U mnogo čemu to je put „skrnavljenja“ oveštalih slika koje omogućavaju da “sebe”/”nas“ i “njih”/”Druge” vidimo na propisane načine. Ali, šta ako u realnosti stvari nisu baš onako jednostavne kako nam od detinjstva govore, i ako je svet više od nečega što se može deliti na strane. Jer, suštinska podela sveta nije uvek bila ona, za nas uobičajena, na Istok i Zapad. U doba Renesanse osnovna konceptualna polarizacija Evrope bila je usmerena na Sever i Jug. Italijanski gradovi su se bez izuzetka smatrali centrima umetnosti, filozofije, govorništva i trgovine. Invazija na Italiju 1494. godine označila je početak perioda “varvarstva” - naseljavanje sa Severa koje je prekinulo procvat stvaralaštva. Pre no što je ovaj proces započeo, govorilo se o zaostalosti Severa, njegovoj opasnosti, o grubim ljudima koji svakog časa mogu doći i uništiti dugo stvarane centre Juga.