admin's blog

Već petnaestak godina pohodim književne festivale, a neke u Pazinu, mom rodnom gradu i sam organiziram. Ustalio se tako lijep godišnji ritam, za desetak termina godišnje unaprijed znam gdje ću ih provesti. Većina ih je raspoređena u proljeće i jesen; ljeto je, kažu, vrijeme kad su ljudi na godišnjim odmorima i ne bi se htjeli smetati sudjelovanjem na nekakvim manifestacijama, a zima je vrijeme zimskog sna. Odnosno, za ljude od knjige, vrijeme kad se pripremaju knjige koje će se pokazati na proljeće.

Ima, naravno, u mojoj književnoj godini i na desetke kraćih književnih izleta, ili vikend-domaćinstava piscima koji dolaze u moj kraj, do gostovanja na književnim tribinama u drugim gradovima, bilo je i većih događaja koji su iz kalendara ispali jer se više ne održavaju, a od nekih, poput sajma knjiga u Frankfurtu, moralo se odustati zbog recesije, krize i tih stvari. No, kapne i poneki poziv na događaj za mene još neviđen.

Imagologija svoja istraživanja usmerava na probleme simboličke geografije iz koje izviru podele na „nas“ i „njih“, „prijatelje“ i „neprijatelje“. Nije potreban vremeplov da bi se posmatrali odnosi moći između osvajača i osvojenih, ili prepoznale uloge kolonizatora i kolonizovanih. Prva i jedna od ključnih podela koje uključuju odnose moći i otvaraju prostor za političke manipulacije zasnivajući se na prepoznavanju razlike između grupe kojoj pripadamo – „mi“ i grupe kojoj pripadaju „oni“ je podela na Istok i Zapad.

Okupirani svakodnevicom, prestali smo da obraćamo pažnju na geosimboličke nadimke koje dobijaju fizički udaljeni delovi sveta pa stereotipne podele na razvijene i manje razvijene krajeve prihvatamo zdravo za gotovo, ne pitajući se: nije li moguće da su ove podele zapravo relativne.

Pozdrav blogerima na blogu Malog Nema!

Ja sam Malena i dopada mi se Vaš blog! Baš je poseban!

Imam i konkretan predlog, naime, htela bih da pitam urednika bloga da li je na Vašem blogu moguće objaviti poeziju? Ne mislim na svoju poeziju, ja volim poeziju Vaska Pope.


I volela bih da sa posetiocima bloga podelim lepotu pesme “Mala kutija”.
Pesma podseća na Magrita, recimo na njegovu sliku Les valuers personalles na kojoj je prikazana soba sa nebom umesto zidova ispunjena gargantuelovskim ličnim stvarima (čaša, češalj).

Evo, Mala kutija za veliko pesničko zadovoljstvo.

Mala kutija

Maloj kutiji rastu prvi zubi
I raste joj mala dužina
Mala širina mala praznina
I uopšte sve što ima

Mala kutija raste dalje
I sad je u njoj orman
U kome je ona bila

I raste dalje i dalje i dalje
I sad je u njoj soba
I kuća i grad i zemlja
I svet u kome je ona bila

Mala kutija seća se svog detinjstva
I od prevelike čežnje
Postaje opet mala kutija

Dragi prijatelji po blogu, da je internet čudo, jasno je i po zanimljivim razmišljanjima koja se mogu pročitati, na primer, u “Srpskom glasu”, novinama koje se objavljuju u Melburnu. Naime, u intervjuu obznanjenom u pomenutim novinama (broj od 25. februara 2011. godine), Emir Kusturica izlaže svoje stavove povodom pitanja radoznalog novinara koji se potpisuje inicijalima T.A. Za ovu priliku, evo samo jednog neobaveznog odgovora u intervju naslovljnom dovitljivom doskočicom – “Grci su u Evropi bankrotirali, znajući nas, mi bismo prošli još gore!”.

PITANJE: “Ovde Vam na noge dolaze predsednici, premijeri… Je li Vam neko od njih nudio političku funkciju, recimo u Ministarstvu kulture?”

ODGOVOR: “Pa ja već imam političku funkciju! Ovo na Mećavniku je moje ministarstvo! Kada neko svoj autoritet iskoristi da napravi 17 kilometara kanalizacije ili 19 kilometara vodovoda, ski staze sa 10 topova za veštacki sneg, provuče 28 kilometara optičkog kabla i dovede IPTV u svaku sobu, što nemaju ni hoteli sa pet zvezdica po Njujorku, taj je sigurno u političkoj misiji.“

Kafe-poslastičarnica Ravel (Subotica) preporučuje recept za kolač “Pačije noge”:

Sastojci:

500 gr višanja bez koštica
140 gr šećera
175 gr brašna
100 gr kakaoa
2,5 kg čokoladne kreme
7 jaja
čokoladna glazura

Način pripreme:

U srednjem, četvrtastom kalupu se ispeče piškota od jaja, brašna, šećera i kakaoa. Piškota se ostavi u kalupu, pa se premaže čokoladnim kremom. Preko njega se utapkaju višnje koje se ravnomerno pospu po celom kalupu. Preko njih se opet razlije krem do vrha kalupa. Iseče se na željene parčiće, umače u rastopljenu čokoladnu glazuru i ređa na žici da se ocedi.

Uživajte!

“Kada sam bio mali, sanjao sam da sedim i jedem kolače u Ravelu”- Draško Ređep

Bilo da je predmet njene analize predstava Drugoga u putopisnoj fikciji, putnom izveštaju, ili stranac u umetničkim ostvarenjima poput filma ili stripa, istraživačka grana o kojoj govorimo naziva se imagologija. Zahvaljujući njenom postepenom izranjanju iz komparativne književnosti i mogućnostima plodnog kombinovanja antropologije, socijalne psihologije, istorije i semiotike, među ozbiljnim, akademskim temama našle su se i neke, samo naizgled neozbiljne. Kao izvori na kojima imagologija gradi analizu prepoznaju se beleške sa putovanja, a kao predmeti istraživanja, bogati opisi uživanja dendija ili prikazi ratova i revolucija u udaljenim kraljevstvima, zamišljena egzotična mesta, navodni repati stranci, a danas, čak opasni tuđinci koji prete da ugroze “stabilnost svetskog poretka”.

Servisi televizijske difuzije postaju digitalni i interaktivni, tako da tehnološki zahtevi postaju sve složeniji. Razvojem telekomunikacija, a posebno tehnika prenosa, pojavila se mogućnost da se preko standardnih telefonskih struktura prenosi veliki broj podataka. Tako postaje moguć prenos digitalnog TV signala do velikog broja domaćinstava preko telefonskih parica. Evolucija obuhvata digitalnu televiziju, multimedijalne telekomunikacije i personalne računare povezane na Internet. Sadržaj se prenosi preko javnog interneta i naziva se IPTV.

IPTV (eng. Internet Protocol TV) je usluga koja je bazirana na ADSL tehnologiji, i koja korisnicima osigurava da mogu na svom TV-u pratiti televizijske i radio kanale – pa tako i koristiti brojne interaktivne usluge. Mnogi ljudi mešaju Internet televiziju sa IPTV. Kod Internet televizije video se propušta sa servera na kome je taj materijal već uskladišten, dok je IPTV prava televizija koja se propušta kroz internet mrežu.

Naslov je pretenciozan, ali ipak najbolje odslikava muzičku jesen u Beogradu, odnosno onaj period u godini koji je obeležen Beogradskim muzičkim svečanostima, nakon kojih sledi Beogradski jazz festival. Šta reći nakon BEMUS-a..Na autorku ovog teksta najupečatljiviji utisak su ostavila dva koncerta-upravo, otvaranje i zatvaranje festivala. Engleski duo na udaraljkama – Maraca 2 je na otvaranju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu priredio koncert koji je odisao neformalnom atmosferom. Pored Šopena u ovom neobičnom aranžmanu, publika je imala priliku da čuje neobične stilske nijanse koje nam otvaraju potpuno novi pogled na neke idiome. Jazz harmonije i ritmovi se lepo uklapaju sa impresionističkim odlomcima, koji su ponekad prekinuti contemporary gotovo plesnim epizodama, dok bliskoistočni elementi drugačije zvuče u ovom aranžmanu, preusmereni i preosmišljeni minimalističkim epizodama. Jednom rečju, klasična hermetična koncepcija umetničke muzike ustupa mesto najraznovrsnijim kombinacijama, pri čemu se umetnička muzika lako približava svim muzičkim žanrovima koji pripadaju takozvanoj konceputalnoj sferi, pri čemu je mainstream uživanje u lakim melodijama i plesnim ritmovima zamenjeno svojevrsnom usmerenošću na eksperiment i rad sa samim muzičkim materijalom. Možda je to zapravo –meta muzika, muzika o muzici.

Često slušamo u sredstvima javnog informisanje kako je neophodno bavljenje sportom i fizičkim aktivnostima u svrhu očuvanja i unapređenja zdravlja. Ali, da li ste se možda kao roditelj upitali koliko je fizička aktivnost važan faktor zdravlja kod vašeg deteta?

Svi ’pozivi na putovanje’ se obraćaju svojim jezikom; onim sačinjenim od naizgled nerazumljivih znakova, simbola i simboličkih postupaka posredstvom kojih komuniciraju Svesno i Nesvesno; konvencionalno i nekonvencionalno.

Na takvo putovanje pozvao me je Šarl Bodler jedne jeseni početkom devedesetih, stihovima: Dete, sestro moja, usni sred spokoja… Među žutim školskim klupama, u bučnoj učionici koju su pritiskali bledo-sivi zidovi malo ko je znao zašto sam odlučila da jedna od pesama koje se moraju učiti napamet, bude Bodlerov Poziv na putovanje. Ali, u zagonetnosti mog izbora udobno se smestila i jedna prednost: Bodler i ja smo sasvim slobodno mogli komunicirati tajnim jezikom, a ja sam, napokon, mogla biti disident. Priznajem, samo u tajnosti.

Koju si pesmu naučila? Upitala je devojka iz susedne klupe.

Poziv na putovanje, odgovorila sam, a ona mi je uputila začuđen pogled.