Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Dragulj koji nestaje – Solomonova ostrva u Pacifiku

Jedna od najstarijih i najizolovanijih civilizacija na svetu nalazi se svega tri sata leta od Brizbejna, glavnog grada australijske države Kvinslend. Antropolozi smatraju da tragovi melanežanskih naseobina na Solomonovim ostrvima, koje sačinjava grupa od preko 900 tropskih ostva vulkanskog i koralnog porekla, datiraju još od 3000-te godine pre nove ere.

Presek prastare, mitološke kulture lokalnog stanovništva i usvojenih pravila modernog načina života čini ovaj deo sveta veoma mističnim i izazovnim za radoznalog posetioca. Ipak, usled posledica globalnog zagrevanja i postepenog rasta nivoa mora, Solomonova, kao i komšijska ostrva u Zapadnom Pacifiku već godinama polako tonu. Dva ostrva koja pripadaju susednoj državi Tuvalu, krajem 1990-ih bila su potpuno preplavljena ogromnim talasima koji su postali učestali i sve razorniji.

Kuda će otići lokalno stanovništvo kada njihova tradicionalna ognjišta iščeznu, i kako im pomoći samo su neka od pitanja koja sve više brinu ne samo ekologe, već i donatore humanitarne pomoći u ukupnom iznosu od više desetina miliona dolara godišnje, uključujući donacije iz Evropske Unije, Kine, Japana, Singapura, Malezije, Australije i Novog Zelanda.

Otkriće Solomonovih ostva

Španac Don Alvaro de Mendanja i Negra napustio je luke Perua sa dva broda davne 1567. godine, u potrazi za novim pomorskim otkrićima. Nekoliko meseci kasnije otkrio je jedno od Solomonovih ostrva, i nazvao ga Svetom Izabelom gde se kratoročno i nastanio. Ostrva su dobila ime po kralju Solomonu jer je Mendanja, po predanju, pronašao zlato na rečnim obalama Guadalkanala. Trideset godina kasnije po povratku u Peru vratio se u ove predele sa četiri broda i nekoliko stotina novih doseljenika, ali je ubrzo posle toga umro od posledica malarije. Ova opaka bolest ni do danas nije iskorenjena u Pacifiku, i od nje godišnje oboli nekoliko stotina ljudi, od kojih više desetina kobno.

Daljeg kontakta sa Evropljanima nije bilo do 1767, kada je britanski kapetan Filip Karteret naišao na ostrva Mailaitu i Santa Kruz i time je počela ubrzana kolonizacija ovih predela koju su predvodili britanski i američki, nemački i francuski istraživači i trgovaci. U 19. veku misionari različitih hrišćanskih crkava pristizali su kako bi preveli ove pretežno paganske narode u hrišćanstvo. Međutim, u dodiru sa Evropljanima domoroci su umirali od bolesti na koje nisu bili otporni, poput gripa i dijareje. Između 1871 i 1903, preko 30.000 muškaraca sa Solomonovih ostrva je dovedeno, pretežno u uslovima ropstva, da rade na plantažama u severnoj Australiji i na udaljenom ostrvu Fidžiju, gde je narod mešovitog porekla (polinežanskog, melanežanskog i indijskog).

Ustanak protiv evropskih kolonijalista izbio je 1927. u tadašnjem glavnom gradu Tulagi, koje se nalazi na ostrvu Malaita. Basiana, vođa buntovnika izjavio je pre nego što su ga obesili da će taj grad biti razoren, a će da njegov pepeo da raznese vetar. To se upravo i dogodilo deceniju i po kasnije za vreme Drugog Svetskog rata, a novi glavni grad, Honiara, je napravljen na mestu nekadašnje američke baze na ostrvu Guadalcanal, u posleratnom periodu.

Preko 7. 000 Amerikanaca i 30. 000 Japanaca je izgubilo život na ovom području između 1942 i 1945. Ni danas se ne zna tačno koliko je lokalnog stanovništva poginulo u obračunu velikih sila koji je imao dalekosežne posledice za narode Pacifika. Stotine podvodnih mina i dalje podsećaju na užas tog rata u kojem je značajan deo lokalnog stanovništva, pod kolonijalnim vođstvom Velike Britanije izgubilo život dok su pomagali savezničkoj vojsci u oružanim borbama protiv Japana. Solomonova ostrva su dobila nezavisnost tek 7 jula 1978.

Prirodna bogatstva

Šest najvećih ostrva u okviru današnjih Solomonovih ostrva obiluje neiskorišćenim rezervama cinka, olova, nikla, zlata, boksita i fosfata. Njihov državni aparat se i dalje oporavlja nakon višegodišnjih nemira koji su početkom 21-og veka praktično doveli ovu zemlju na rub političke anarhije. Sukob različitih grupa upravo oko prirodnih resursa i kontrole nad glavnim rudnikom zlata pojačalo je tenzije između dve najveće grupe na ostrvu Guadalkanalu - starosedeoca i doseljenika sa susednog ostrva Malaita.

U blizini rudnika Goldridž nalazi se glavni grad Honiara, sedište vlade pod sadašnjim premijerom Denijem Filipom, i nacionalne skupštine koja broji 50 članova. Australija i Novi Zeland redovno šalju svoje službenike kako bi potpomogli lokalnim vlastima u reformama vlade i pravnog sistema. Od 2003. godine, regionalna mirnovna misija koju čine predstavnici iz 16 susednih zemalja pod rukovodstvom Australije, nastoji da održi mir i poboljša institucije koje su izložene brojnim izazovima, od korupcije do neadekvatne infrastrukture.

Pored obilja rude, Solomonova ostrva imaju prastare tropske šume koje su danas na rubu uništenja zbog nekontrolisne seče stabala radi izvoza i nedovoljnog pošumljavanja. Jedna od posledica takvih ilegalnih aktivnosti obuhvata i kontaminaciju lokalnih izvora vode otrovnim materijama. Knjiga, koju je u maju 2011, godine objavio poznati australijski ekolog, Dr Džon Rid o “Poslednjem nenaseljenom ostrvu Pacifika” Tetepare (koje pripada Solomonovim ostrvima), govori o teškoćama zaštite prirode u zemlji u kojoj je regulatorna moć države (a posebno u ekološkom domenu) jako slaba. Međutim, njihov glas u svetskim forumima poput Ujedinjenih Nacija, na primer u okviru grupe G-77, jasno se čuje.

U pogledu flore i faune veliki broj zaštićenih vrsta biljaka i životinja u ovoj zemlji je izuzetno ugrožen, pored džinovskih kornjača. Slanovodni krokodili, najveći reptili na svetu koji naseljavaju reke i močvare u ovom području pružaju pretnju lokalnim selima i farmerima, ali se njihov broj poslednjih godina drastično smanjuje. Istočno ostvo Renel je pod zaštitom UNESC-a.

Pogled u budućnost

Rastuće lokalno stanovništvo danas broji oko 570, 000 ljudi, a postoje bojazni da će se sa visokom stopom naraštaja od 2. 2 posto (3.6 dece rođeno po ženi u proseku u 2011 godini) prirodna bogatstva još više smanjiti. Veliki broj majki ima porođajne komplikacije, a broj dece koja umru pre pete godine je jedan od najalarmantnijih na svetu. Pomoć koja je preko potrebna narodima Pacifika treba da se sastoji i od izgradnje zdravstvenih klinika koje će obučavati lokalno stanovništvo kako da poboljša društvenu i ličnu higijenu, što je u tropskim uslovima ekvatora od izuzetnog značaja za bolje zdravlje ljudi.

Premijer Solomonovih ostrva se nada da će turizam u njegovoj zemlji napredovati, između ostalog i stoga što raspolaže jednim od neprekosnoveno najlepših mesta za ronjenje na svetu. I, kako Rid kaže, treba sve da se učini kako bi se zaštitilo Tetepare, poslednje “divlje” ostrvo Pacifika.

Dodaj komentar


VRH