Blog

Poštovane koleginice, kolege i svi poštovaoci nauke,

Pozivamo Vas da podržite i učestvujete na protestu naučnih radnika pod nazivom SPASIMO NAUKU, koji će se održati u UTORAK, 2. JULA, na TRGU NIKOLE PAŠIĆA u Beogradu, sa početkom u 10 ČASOVA pre podne.

Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU! je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema nauci, u svakom pogledu. Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.

Naučni radnici još uvek, od početka 2013. godine nisu dobili sredstva za materijalne troškove i na taj način su ostali bez osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta kojim se planira smanjenje budžeta za nauku, sadašnje katastrofalno stanje će se još pogoršati i zato stupamo u protest sve dok se ne ispune naši

Z A H T E V I

1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.

Lepše je bez kulture?
Poziv na ulične ulične demonstracije retko se vezuju za umetnike i radnike u kulturi, a kada se tako nešto dogodi u Srbiji, sigurno je da ulazi u rang presedana. Neposredan povod za pobunu bili su rezultati konkursa Ministarstva kulture u kojem neke od najznačajnijih kulturnih manifestacija nisu dobile ni dinara poput džez festival “Nišvil” i Oktobarskog salona, dok su sredstva za Bitef i Palićki filmski festival prepolovljena. No, pravi razlozi ovog protesta nisu vezani samo za ovu vladajuću garnituru. Oni su isti već godinama, a tiču se odsustva sistematskog bavljenja kulturom zasnovano na esnafskim, a ne političkim principima. Konkretno:

• Nedonošnje Strategija o kulturi
• Donošenje primenljivog zakona
• Transparentnost i decentralizacija prilikom dodele sredstava

Lica sa fizičkim oštećenjima su kroz istoriju trpela posledice brojnih i raznovrsnih predrasuda. Kroz istoriju u mnogim društvima se odnos prema ovakvim osobama menjao i mnoge probleme koje su lica sa nedostacima imala nisu shvatali kao svoju grešku. Predrasude prema gluvima su, između ostalog, izazvana neznanjem ili kulturološkim i socio-ekonomskim uslovima sredine. Problemi izazvani predrasudama u mnogim društvima su se dugo “gurali pod tepih”.

Jedna od naj­kon­tro­ver­zni­jih i isto­vre­me­no naj­mi­ste­ri­oz­ni­jih lič­no­sti koja već ve­ko­vi­ma po­bu­đu­je paž­nju i ve­li­ko in­te­re­so­va­nje jav­no­sti, ka­ko u vi­du le­gen­dar­nih pri­ča ko­je su se pre­no­si­le us­me­nim pu­tem sa ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju, tako i po­sred­stvom le­pih ume­tno­sti, pre svega knji­žev­no­sti i ki­ne­ma­to­gra­fi­je, i naj­zad is­to­rij­ske na­uke, et­no­lo­gi­je, an­tro­po­lo­gi­je i da ne na­bra­ja­mo da­lje, jeste sva­ka­ko voj­vo­da Dra­ku­la, sred­njo­ve­kov­ni vla­dar Vla­ške. Poz­nat da­na­šnjoj is­to­rij­skoj na­uci kao Vlad III Cepeš, ovaj sred­njo­ve­kov­ni vla­dar se u sa­vre­me­nim is­to­rij­skim iz­vo­ri­ma naj­češ­će po­mi­nje pod ime­nom Vlad Drakula. Da raz­jas­ni­mo, ukrat­ko, ko je on za­pra­vo bio i šta u stva­ri zna­če ta ime­na pod ko­ji­ma je on poz­nat, a ko­je na sve nas, že­le­li mi to da pri­zna­mo ili ne, os­ta­vlja jak uti­sak.