Petar Josimović
Pre 35 godina Petar Josimović je komponovao ciklus klavirskih kompozicija koje je nazvao Muzičkim madrigalijama. Ove interesantne klavirske minijature su svojevrsne impresije i refleksije na neke misli koje su kao moto zabeležene u podnaslovu svake od njih. Prva madrigalija je Umetnost. Josimović je u njenom podnaslovu zabeležio: Umetnost je najveća radost koju čovek može sebi da priušti. Velika je to istina. Ona je ujedno i umetnikov raj i pakao, kako se to sjajno u njegovoj muzici očitava. Disonantne početne motive smenjuje širok konsonantan završetak misli. U tih nekoliko tonova sažeo je, gotovo lakonski, čitavu filosofiju svoje umetnosti. U Igri makabre : Stvaralac nikad ne umire. Delo ostaje. Stvaralac koji u sebi nosi potrebu za savremenim izrazom kroz koji se ipak prelama folklorno nasleđe predaka. Sasvim otvoreno u Vlaškoj igri, za koju kaže da je igra strasti i temperamenta. Na momente i u Dijalogu. .. U komadu nazvanom Barke talasaju se „večna treperenja, nemiri i slutnje“ oslikani prekomernim akordima i povremenom upotrebom hromatike. Jedinstvo suprotnosti krije se u tonovima pentatonske minijature Jin i jang, dok su Zvona „najdublja muzika trajanja“…