Manuskript

Лирским доживљајем света, доминантним темама и стилском префињеношћу, књига песама Береникина коса Данице М. Савић богата је надградња поетичког круга започетог претходном песничком књигом Ета Carinaе. Тежиште певања и даље је на јединственом егзистенцијалном, културолошком и духовном искуству бића жене, али је радијус поетског гласа проширен и песничким промишљањем друштвене тематике.  Питања екологије, угрожених врста, фемицидности и слична, истичу критички тон према актуелној слици света.

Иако стварност опевава са становишта остензива „сада“ и „овде“, ауторкин лирски глас је дубоко укорењен у искуство мита. Певањем о сталној поновљивости, у песмама ове књиге разврстаним у 7 складно обликованих циклуса, неретко се губи граница између лирског субјекта који одолева изазовима модерног доба и његовог митског пандана. Отуда се Береника, Брисеида или Персефона јављају као архетипске константе женског искуства. Подвргнут изазовима „вечно женског“ начела у овој песничкој књизи, поричући категорије времена и простора, на историјски и цивилизацијски већ доживљеном искуству, песникиња баштини традицију на нов и аутентичан начин.

Поред песничког преображаја митских матрица, њиховог утеловљења у савремену стварност, свет и живот, битна карактеристика ове поезије је дискретан интелектуализам. Препознатљив је по поступку реферисања или цитирања песника или филозофа чије је песничко искуство наслеђено из даље или ближе прошлости, на пример, од Овидија и Борхеса, од Превера и Кортасара, Црњанског и Кавафија, од Хегела, Расела и Камија, Одна, Миљковића и Орлића... Књига песама Береникина коса песничкој јавности представља свеж и посебан глас зреле песникиње.

(из рецензије Нине Живанчевић)

Књигу препоручују: др Нина Живанчевић, др Милан Миљковић

Латиница, тврд повез, 72 стране.

Роман Лутка уверљиво описује предратни и поратни живот, као и саме ужасе Другог светског рата, међу којима се упечатљивошћу посебно издвајају логорске епизоде. Међутим, ратне трауме, дубоко болне, нису једине. Породица сликара Томислава, главног јунака романа, тешке ратне дане проживљава раздвојена. Томислав је снове о богатству потрошио још као студент због уживања у дражима градског живота изгубивши љубав из младости. Осим што кидају породичне везе, ужаси рата односе и сећања. Као ратно сироче, Јелена, једна од јунакиња у богатој галерији ликова романа, о својој прошлости сазнаје на основу ујакових прича. Топос породичне куће, трагедију њеног напуштања и чежњу за повратком у њено заштитничко окриље, приповедач лајтмотивски варира дајући овој приповести меланхоличан и, на тренутке, потресан тон. О покиданим личним, породичним и друштвеним везама сведочи, колико и сами учесници, дрвена рукотворина – лутка – која повезује различите генерације. Приповедач, носталгијом према прошлом времену и породичном животу, стишаним лирским тоном, који је истовремено и дубоко осећање и приповедни поступак, роман гради као мозаичну структуру чији вешто вођени приповедни меандри доприносе динамици и изражајности фабуле. Једноставношћу пленећи пажњу читаоца, Лутка је веродостојни сведок трагичног времена у коме су садржана сва времена људског живота.

U novom romanu prošlogodišnjeg dobitnika nagrade "Mali Nemo" prepliću se stvarnost koju nameću moćnici i izmišljena realnost romana. Roman vodi kroz sve nivoe savremenog pakla potrošačkog društva, terorizma i globalizacije, eruidtivno, duhovito i nemilosrdno.

Ćirilica; broširani povez; 188 strane.

Roman kroz dve paralelne priče prati sudbinu pisca Uroša, njegove porodice i prijatelja, ali i Uroševih književnih junaka. Dok pisac piše roman, glavni lik njegovog romana piše roman o njemu. Pokušavajući da otkrije istinu o svojim likovima, pisac zapravo saznaje istinu o samom sebi.

Ćirilica; broširani povez; 199 strana;

Dasukidis vešto pripoveda o brojnim istorijskim zabludama, od despota Djurđa do petog oktobra. Najveća je od svih vrlina uočiti tuđe greške i priznati ih kao svoje. Pisac pripovesti Mali veliki grad sa prikrivenom ironijom traga za skrivenim blagom prošlosti Smedereva, za šta je potrebna stvaralačka snaga. Ovom knjigom on je i dokazuje.

Ćirilica; broširani povez; 100 strana;

Još jedan roman Miodraga Matickog u kome je Banat doživljen i predstavljen kao tragičan prostor neprekidnih seoba i ljudskih stradanja. Preplitanje vremenskih planova (1944. i 1991. godina) doprinosi utisku da se u istorijskom i neistorijskom vremenu uloge progonitelja i njihovih žrtava zamenjuju i poistovećuju.

Ćirilica; broširani povez; 234 strane;