Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

   УМЕЋЕ SPREZZATURA-e

 

Кључно питање у естетици, од Велике теорије Питагорејаца до савременог доба антиуметности, био је и остао проблем дефинисања форме и начина на који она чулно и духовно делује на реципијента. Естетска форма уистину делује на чула посматрача, али сама није нужно чулна, па отуда и психагошки делује на „естетско чуло“ човека. Да испитивања естетике превазилазе пуке  чулне надражаје, уочавамо још од сократовске методе вајања карактера и блиског довођења у синергију етике и естетике. У погледу естетске форме у моралу и понашању, изразито занимљива постаје ренесансна бихејвиорална техника sprezzatura која је и данас актуелна.

Скоро непреводив термин, sprezzatura, подразумева ноншалантност у опхођењу, грациозност и софистицирано понашање без напора. Подразумева лакоћу израза сопства која унутар себе крије тешкоћу доласка до њега. Концепт потиче из дела „Књига о дворанину“ Балтасара Кастиљонеа (1528), романа о идеалном дворанину. Реч је о романескном „упутству“ високом слоју друштва о свим аспектима дворског живота, од управљања државом до софистицираног познавања уметности и културе. („Књига о дворанину“ први пут је преведена на српски језик и објављена 2012. године.) Осим о витешком животу XVI века и културно-друштвеном миљеу ренесансе, у књизи се читалац може обавестити и о умећу sprezzatura-е. Нарочито о успешном постизању аутентичне представе сопства које се с лакоћом и мером упечатљиво изражава. Да је концепт sprezzatura-е и данас веома актуелан, показују бројни водећи италијански и европски модни часописи и портали. Eксплицитно и дословно користећи Кастиљонеов појам, они промовишу феномен грациозног одевања и понашања. Пренос једног ренесансног концепта и ритуала у савремено доба и његово преиначење, провокативно је занимљив поступак из угла поетике културе. Иако  се појам sprezzatura-е одржао до данас (па макар и у модним рекламама), донекле је изгубио свој кључни, етички аспект. Пажњу је усмерио првенствено на визуелност, што је показатељ доминантног дискурса епохе.

Лепота спољашњег израза одвајкада је окупирала свет. Али тек у синергији естетске форме као чулног израза и естеске форме као појмовне суштине долази до потпуног естетског доживљаја. Концепт sprezzaturaсугерише нам да без естетике нема ни етике. Естетска фасада фундирана је етичком подлогом и у таквој дијалектици нема места притворности и испразној визуелности.

 

 


VRH