Revolucionarnost je razvijana i ispoljava se u obliku promene estetike u srvhu menjanja samog čoveka. Shvatanje nesvesnog kao ključnog pokretača čovekovog sopstva vodi ka istraživanju Frojdove psihoanalize. U skladu sa time, nesvesno se manifestovalo sa jedne strane u automatizmu umetničkih dela, dok se sa druge strane za njime tragalo u omaškama u govoru, snovima i odevanju. Frojdova analiza simbolike odevnih predmeta (koja počiva na vizuelnoj analogiji modnih predmeta i polnih atributa), prožima radove mnogih nadrealističkih umetnika.
Elsa iznova šokira javnost 1936. godine kada, igrajući se simboličkim značenjima predmeta mode, prikazuje kolekciju šešira za žene (Shoe Hat, fotografija br. 3) u obliku obrnute cipele.
To je označilo i početak njene višegodišnje saradnje sa Salvadorom Dalijem. Crna cipela sa visokom štiklom intenzivno roze boje (shocking pink boja još jedna u nizu njenih inovacija) predstavljala je igru ovih umetnika sa idejom premeštanja, pri čemu objekat izmešten iz originalnog konteksta dobija sasvim novu svrhu. Ubrzo potom, Elsa prikazuje večernje haljine lobster dress (fotografija br. 4) i tear dress na kojima reprodukuje Dalijeve crteže. Pored toga, Elsa na svoje haljine dodaje i stakliće, drvene džepove, cveće i pokreće čitav niz tematskih kolekcija (Musical Instruments, Butterflies, Pagan Collection, Circus Collection, Zodiac signs), koje prikazuje u svom salonu uz dramatično osvetljenje i muziku. Talentovana kao umetnik, ali i sa dobrim instinktom za razvoj biznisa, nizu svojih inovacija dodaje i kolekciju parfema i prva među kreatorima licencira prodaju svojih proizvoda.
Međutim, vrtoglavi uspeh ubrzo prekidaju novi nemiri. U septembru 1939, Francuska i Engleska objavljuju rat Nemačkoj i Elsina prolećna kolekcija 1940. je u celini inspirisana vojnim uniformama. Kada je rat počeo, kreatorka utočište po drugi put nalazi u Americi gde manje stvara, a više se okreće ka organizaciji javnih predavanja i različitih humanitarnih aktivnosti. Odmah po završetku rata vraća se u Pariz, međutim atmosfera koju zatiče ne ostavlja joj mnogo prostora za nastavak uspešnog rada. Kao reakcija na ratne godine, stvorena je potreba za ležernijom, ženstvenijom i romantičnijom modom kakvu je upravo stvarao Christian Dior. New Look stil je prožeo Pariz, ali i ostale svetske modne centre. U modu su se vratile duge uzane rukavice, korseti koji su isticali struk i slojevite podsuknje ispod zvonastih sukanja do kolena.
Elsa 1954. godine prikazuje svoju poslednju reviju, da bi već nakon tri meseca bila primorana da usled finansijskog kraha obustav svoj dalji rad. Tada piše i autobiografiju koju naslovljava Moj šokantni život. Iako ne više kao kreator, Elsa ostaje u javnom životu i sve do smrti, 1973. godine, ne prestaje da putuje i ugošćava slavne ličnosti u svojim kućama u Parizu i Tunisu. Iako nepravedno stavljena u zaborav, ova avangardna ikona pomerala je granice mode za to vreme u očigledno neshvaćenom pravcu. Njene kreacije, više artistične i konceptualne nego nosive, šokirale su tadašnju širu javnost, a prodaju je obezbeđivala uglavnom Elsina elegantnija linija. Dešavalo se da je i njenim kolegama manjkalo razumevanja za Elsin senzibilitet, pa je stoga i najveća rivalka u modnom biznisu tog perioda Gabriella Coco Chanel opisala kao onu umetnicu koja stvara modu. To i nije ništa čudno, s obzirom na to da je nasuprot minimalističkim i pomalo konzervativnim linijama Channel, Elsa eksperimentisala kako sa materijalima, tako i sa jarkim bojama, šarama i reprintima umetničkih crteža.
Elsa Schiaparelli stvarala je nadrealnu modu. Njene kreacije su oslikavale život u revolucionarnoj atmosferi, u kojoj je negovanje drugačijeg stila i neprestano rušenje poznatih koncepata predstavljalo Elsin utopistički vid borbe za uspostavljanje neke nove estetike.
Dodaj komentar