Ne, ne mislim na roman Julijana Semjonova o nadaleko čuvenom pukovniku Štirlicu i političkoj hronici 1945. Mislim na 17 trenutak proleća, nedavno proživljenih na južnom američkom kontinentu.
1. Mislim da preteruju sa epitetima kada je u pitanju argentinsko vino i mesni odrezak. Kod nas u Australiji meso je kvalitetnije a Barosina vina su bez premca u svetu. Žene su već nešto sasvim drugo i to se jednostavno ne može opisati.
2. Tango je ples za barabe. Moraš da pušiš i da piješ dok ga gledaš. Ako posle plesa srećom usledi kafanski preokret, to jest tuča, onda je utisak onaj pravi.
3. I na jezerima Perua se, kao i ovde, kunu u Južni krst. Samo, on se tamo obožava u vodi a ovde viori na zastavama. Inke su kosmos precrtavali sa zvezdanih odsjaja na vodi, jer u bunar može da se smesti jedno čitavo sazvežđe. Da bi se Mlečni put sagledao posmatrajući nebo golim okom potrebno je vreme, a tek koliko vremena iziskuje da se sve to lepo stavi na papir.
4. Španci nisu bili osvajači ili konkvistadori! - rekla mi je u poverenju Jašira, naš vodič kroz Maču Pikču. Oni su bili okupatori - dodala je, učinilo mi se, sa besom u glasu.
5. U gradu Kusku, na temeljima hramova naroda Inka, dominikanski sveštenici iz Španije su sagradili svoje velelepne crkve, predhodno srušivši zlatne zidove hramova na čijim temeljima su ih gradili . To silno zlato su poslali u Španiju i nikada ga nisu vratili Inkama. Na raskošnim ikonama Hrista, anđela i Apostola iznenađuje neobično uočljivo crvenilo obraza. To je od žvakanja lista Koke - objasnila je Jašira. Zar je i Hrist žvakao koku? - upitao sam šaljivo. Morao je na ovoj nadmorskoj visini- namignula mi je Jašira sa osmehom a onda je sa zericom jetkosti u glasu dodala: Možda ih je stid onoga što Španci učiniše mom narodu.
6. Žvakao sam koku i pio čaj ali mi to nije pomoglo na ovih “tričavih” 4000 metra nad morem. Nisam moga da usnim u ovom gradu Kusku. Bolela me je glava i iscrpljivala mučnina. Za razliku od mene moj drug Vukašin je spavao kao beba. Lako je njemu kad je rodom sa neke planinčine u Vasojevićima.
7. Jedna od Kastrovih carinskih službenica na Havanskom aerodromu “zaljubila” se u nervoznog i dugim letom iscrpljenog Vukašina pa ga je zamolila da otvori svoj putnicki kofer i sve lepo izbaci napolje. Čak mu je sa zanosnim osmehom na licu iscedila pastu za zube na pult. Vule joj je šapatom, na srpskom, pomenuo majku i bližu rodbinu nekoliko put.
8. Rum, cigara, rum, rum, rum, cigara, rum…i tako je verovatno nastala Rumba- reče Vukašin i sakri se pod panama šešir.
9. Lako je Kastru! - deklamuje tamnoputi taksista sa mukom okrećući volan limun žutog Kadilaka iz 54’te. Ima kompaniju u Španiji i pedeset miliona robova kod kuće. Ćutim. Nisam ja vrana. Navikao sam na slične provokacije živeći u Moskvi za vreme Brežnjeva. Havana je puna policije u civilu.
10. U hotelu Ambos Mundos, u sobi 511 spavao je Hemingvej. Da je ostao na Kubi, siguran sam, nikada ne bi izvršio samoubistvo. Ne razumem kako neko može posle Kube da se opredeli da živi u tamo nekom Ajdahu.
11. ‘Oćemo li još po jednu koprivu jadan? - sprda se Vukašin i naručuje dva mohita.
12. Argentinke nijesu više najljepše žene na svijetu - izjavljuje Vule značajno klimajući glavom. Nisam imao kud. Morao sam da se složim.
13. 14. i 15. trenutak proleća posvećujem gorepomenutoj izjavi mog dobrog druga Vukašina iz Vasojevića. Nije mi dozvolio da opišem ove trenutke.
16. U Panami je najjeftiniji Duty Free.
17. Završavam fudbalom. Boca Juniors : Estudientes 1:0. Zbilja sam pomislio da ćemo na stadionu da izginemo.
Dodaj komentar