Bilo da je predmet njene analize predstava Drugoga u putopisnoj fikciji, putnom izveštaju, ili stranac u umetničkim ostvarenjima poput filma ili stripa, istraživačka grana o kojoj govorimo naziva se imagologija. Zahvaljujući njenom postepenom izranjanju iz komparativne književnosti i mogućnostima plodnog kombinovanja antropologije, socijalne psihologije, istorije i semiotike, među ozbiljnim, akademskim temama našle su se i neke, samo naizgled neozbiljne. Kao izvori na kojima imagologija gradi analizu prepoznaju se beleške sa putovanja, a kao predmeti istraživanja, bogati opisi uživanja dendija ili prikazi ratova i revolucija u udaljenim kraljevstvima, zamišljena egzotična mesta, navodni repati stranci, a danas, čak opasni tuđinci koji prete da ugroze “stabilnost svetskog poretka”.
U celini, imagologija je istraživačka grana koja se smelo kreće po imaginarnim kraljevstvima čudaka i fokusira na razumevanje raznih iskrivljenja, mahom nastalih prekomernim poređenjem sa vlastitom kulturom, ujednačavanjem sa sopstvenim standardima. U tom poređenju i ujednačavanju kojem su svi putnici skloni i jeste ona naizgled prikrivena ozbiljnost imagoloških tema, a odatle proizilazi njena komunikacija sa popularnim disciplinama kakva je kulturna antropologija. Susede, ili stanovnike udaljenih zemalja poredimo sa sobom ne bi li pojačali njihovu biološku, geosimboličku, kulturnu, ideološku drugost; poredimo ih da bismo razumeli svet i pojednostavili ga povlačenjem granica. Posredstvom zamišljenih granica između ’nas’ i ’drugih’ pojednostavljuje se složena stvarnost, iskrivljuje, generalizuje, i stvaraju stereotipi puni manipulativnih predispozicija, dovoljno snažni da se posredstvom njih vrši civilizacijsko devalviranje. U kritici takvih postupaka, imagologija je našla svoj glavni zadatak, i stoga, interpretira predstave o Drugome. Ona teži da zaviri iza zvaničnog i opipljivog, da dosegne tamo gde su mitovi i konstrukcije stvarnosti, a da na te konstrukte, iskrivljenja, ili čak izmišljotine, ukaže ne otkrivajući kakvi su i ko su zaista pripadnici jedne grupe, nego kako nam se oni prikazuju.
Još uvek nedovoljno zastupljena u domaćem i stranom akademskom svetu, imagologija ipak uspešno krči svoje puteve, što je u proteklih tridesetak godina dokazala popularnost bliskih kroskulturnih studija i postkolonijalne kritike.
Dodaj komentar