Upravo se završila velika i reprezentativna grupna izložbaJedanaest umetnica – slavenskih nomadkinja u uglednoj francuskoj galeriji Les Singuliers, u Parizu. Kao dugogodišnji kriticar – korespondent časopisa NY Arts, Moment i Modern Painters, pratila sam, a i dalje aktivno pratim (kroz članke, intervjue i kataloge - studije koje sam napisala) razvoj životnog dela naših najpoznatijih umetnika u dijaspori. Pitanje opstanka umetnika u stranoj sredini je veoma kompleksno, razlozi njihovog odlaska/povratka još složenijeg karaktera - a složenost ove problematike koju sam istraživala u stručnom kontekstu (muzejske postavke, zatim pisanja kataloga-knjige-monografije) još se više usložila u slučaju žena-umetnica koje su u odredjenom trenutku, a različitim povodom, otišle u svet.
Status žene-umetnice u bilo kom podneblju i dalje je marginalizovan, a status žene-umetnice u dijaspori je još komplikovaniji, tj. krhkiji. Pod često veoma teškim životnim uslovima, bez egzistencijalnih mogućnosti, bez socijalnog osiguranja, prava boravka u zemlji u koju su dosle, ove umetnice stvaraju dela koja po veličini nadmašuju opus njihovih domacih kolega i koleginica.
U datom kontekstu pratila sam životne priče članica „Zadarske grupe“, doajena svih svetskih muzeja savremene umetnosti koje su iz političkih razloga sredinom 50ih otišle za Pariz, Kosare Bokšan (Pariz) i Ljubinke Jovanović (Pariz); srednje generacije koja je tokom 1970ih i 1980ih, iz različitih razloga, napustila Srbiju: tu su članice prvobitne konceptuale Marina Abramovic (Njujork) i Evgenija Demnijevska (Pariz); tu je postmoderna generacija koja nadrealnom avanturom odlazi u inostranstvo, Kirila Radovanović-Fe (Cirih)i Victoria Vesna (Los Andjeles); predstavnice generacije koja istražuje organsko biće slike, figurativno ili apstraktno, Ljubica Mrkalj (Pariz) i Vesna Bajalska (Pariz), a tu je i donekle mlađa generacija koja za vreme rata 1990ih ostavlja Srbiju , Selena Vicković (Pariz) , Olivera (de) Majcen (Pariz) i Jelena Misković (Amsterdam).
Dodaj komentar