Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

KШИШТОФ КИШЛОВСКИ (2): “ИМАМ ЈЕДНУ ЈАКО ДОБРУ КАРАКТЕРНУ ЦРТУ:  ПЕСИМИСТА САМ… ВЕЛИКИ!”

 
У документарном филму ”Ја сам тако-тако”, Кишловски каже аналитично, умањујући своју важност: ”Ја имам једну јако добру карактерну црту – песимиста сам, велики. Тако да увек помислим на оно најгоре што може да се деси… Место које заузимам на животној лествици много је боље од оног које ми припада. Имам боље место у животу него што заслужујем. Заузимам даље место у реду него што би стварно требало да ми припада”.
 
КИШЛОВСКИ О АМЕРИЦИ “Има пуно разлога зашто ме Америка не привлачи. Превелика је. Превише људи. Сви нешто јуре свуда наоколо, као муве без главе. Има превише комешања, гунгуле и буке. Сви се јако труде и претварају да су срећни тамо. Ја, међутим, уопште не верујем у ту њихову срећу – мислим да су несрећни баш колико и сви ми остали смртници. Једина разлика је што ми још увек понекад и причамо о свом болу, отварамо душу, док једино што у Америци знају да кажу је да је ”све у реду”, да је све ”фантастично”.
Кад питам свог америчког агента „како си” - он увек, без изузетка, одговори да је ”екстремно добро”. Он не може бити само „добро”, не може бити „ок” – он мора да буде „екстремно добро”.
Насупрот њему, ја уопште нисам добро. Кад ме Американци питају „како си”, кажем да сам „тако-тако”. Они вероватно помисле да ми је неко умро у породици. Међутим, ја сам можда само имао џет-лег, летео сам седам сати и једноставно се не осећам баш посебно добро. Али, не можете Американцима само рећи да сте „тако-тако”. Морате да кажете да сте „добро” или „веома добро”. Најоптимистичније што ја могу рећи је „да сам још увек жив”.
 
2 ЧЕМУ СВЕ ОВО? „Сви моји филмови, од првог до најновијег, говоре о индивидуалцима који не знају баш најтачније како да живе тај свој живот, који у принципу не знају шта је добро или лоше – и који панично траже нешто око себе: траже одговоре на нека суштинска питања као што су: Чему све ово? Зашто уопште устајати ујутру? Како провести време између два буђења? Како осмислити то време, да би смогли снаге да се обрију и још једном ухвате у коштац са  свим оним што им доноси нови дан.”
 
3 СКРОМНОСТ ВЕЛИКИХ: „Ја нисам имао превише талента за режирање филмова”, рекао је једном приликом Кишловски. „Један Орсон Велс је испољио генијалност у својој двадесет шестој, кад је направио Грађанина Кејна. Са првим, дебитантским филмом, успео се до највећих могућих висина у историји филма. Грађанин Кејн ће увек бити у десет најбољих филмова свих времена. Геније се одмах препозна, и заузме место које му заслужено припада - на врху. Мени ће требати цео живот да покушам да достигнем те висине, и опет никад нећу успети. Мени је то савршено јасно и то је у реду. ”
Из приче о недостатку талента неко би можда и помислио да се ради о претераној скромности великог пољског режисера. Али, он је - такав. И наравно да је Кишловски у самом врху са свим генијима седме уметности, да ни педаљ не заостаје за Велсом, Тарковским, Фелинијем и Бергманом. Кад се буду писале дефинитивне странице филма 20-тог века, он је ту са њима. Раме уз раме.

VRH