Cena | 1.500,00 DIN |
PDV (10%) | 150,00 DIN |
Troškovi slanja | 300,00 DIN |
PDV (20%) | 60,00 DIN |
Svega | 2.010,00 DIN |
Истражујући појам и дефиницију феноменa модерности, Софија Мојсић полази од начина његовог формирања у раном XVII веку, у условима либералног капитализма насталог на прелазу из феудализма у капитализам од XIV до XVIII века. Темељно разматрајући кључне теорије и животну стварност – настале на идеалу модернизације проистеклом из грађанске, научне и техничке револуције – ауторка поставља питање модерности XXI века. И закључује да је основни циљ модерног друштва напуштање традиционалних вредности феудализма (нпр. права на живот, без нужне потребе да се оно заслужи) и претварање људског тела, душе и духа у политички послушне и економски исплативе инструменте. У средишту деструктивне моћи технике, заснованој на научној и филозофској револуцији, јесте математизација света.
Резултат тог вишевековног процеса је (ауто)деструктивна, фукоовска „нарцистичка култура“ која ствара човека материјално све богатијег, али душевно и духовно све сиромашнијег, неслободнијег и усамљенијег. Због његовог преузимања и злоупотребе атрибута Бога, у (пост)модерној ери нарцизма и конзумеризма, чини се да Хобсово схватање јеванђеоског императива љубави према ближњем као суштине свих природних права и закона - губи легалитет. Подсећајући да живимо у доба тзв. постистине тј. свесне и организоване разградње истине, ауторка указује на потребу повратка поштовању и служењу Истини, исинитој и истинољубивој науци и филозофији, без чега нема здравог друштва. Захтевна и сложена, студија Софије Мосјић истиче неоопходност повратка традиционалним идеалима, какав је Беконов императив слободне комуникације и уважавања аргумената, уместо моћи, силе и насиља. И не само у филозофском и научно-истраживачком дискурсу, него нарочито у (јавном) животу савременог друштва.
(Из реценције др Милана Орлића)
Уредници: др Душко Лопандић: др Сања Лазаревић Радак
Ћирилица, тврд повез, 285 страна.