Pre 35 godina Petar Josimović je komponovao ciklus klavirskih kompozicija koje je nazvao Muzičkim madrigalijama. Ove interesantne klavirske minijature su svojevrsne impresije i refleksije na neke misli koje su kao moto zabeležene u podnaslovu svake od njih. Prva madrigalija je Umetnost. Josimović je u njenom podnaslovu zabeležio: Umetnost je najveća radost koju čovek može sebi da priušti. Velika je to istina. Ona je ujedno i umetnikov raj i pakao, kako se to sjajno u njegovoj muzici očitava. Disonantne početne motive smenjuje širok konsonantan završetak misli. U tih nekoliko tonova sažeo je, gotovo lakonski, čitavu filosofiju svoje umetnosti. U Igri makabre : Stvaralac nikad ne umire. Delo ostaje. Stvaralac koji u sebi nosi potrebu za savremenim izrazom kroz koji se ipak prelama folklorno nasleđe predaka. Sasvim otvoreno u Vlaškoj igri, za koju kaže da je igra strasti i temperamenta. Na momente i u Dijalogu. .. U komadu nazvanom Barke talasaju se „večna treperenja, nemiri i slutnje“ oslikani prekomernim akordima i povremenom upotrebom hromatike. Jedinstvo suprotnosti krije se u tonovima pentatonske minijature Jin i jang, dok su Zvona „najdublja muzika trajanja“…
Nemiran muzički duh. Svirao violinu, trubu i klavir, osnovao gudački orkestar, a dirigovao i orkestrima Narodnog pozorišta, kao i Lutkarskog i Dečjeg pozorišta, komponovao, radio muzičke aranžmane, upravljao muzičkom školom. Uradio mnogo za svojih 66 godina života.
Neobične, kratke, lucidne muzičke misli, začinjene finom upotrebom folklornih elemenata i disonanci, čine muzički jezik Josimovićevih Muzičkih madrigalija. „Što su koreni dublji, krošnje su bogatije.“ Nastale su povodom kompozitorovih muzičkih utisaka na slikarsku izložbu dr Radoslava Josimovića. Slike sa izložbe, ali ne Musorgskog, već ovaj put na pančevački način.
Nastale 1987.godine, tri godine pred autorovu smrt. Životnu mudrost utkao je u svoju muziku. Igra makabre. „Stvaralac nikad ne umire. Delo ostaje.“ Zaboravljene tri i po decenije, ponovo ozvučene na koncertu povodom Svetskog dana muzike 21. juna 2012…a prethodno zabeležene u knjizi Pančevačka klavirska muzika.
Dodaj komentar