Zvono srednjovekovne bazilike u srcu čuvenog primorskog gradića u Kampanji, u Pompeji, probudilo nas je u sedam ujutru. Iz Rima smo uhvatili brzi voz preko Napulja da bi upoznali što više od onoga što je ostalo nakon velike katastrofe iz 79. godine nove ere kada je vulkanska erupcija Vezuva usmrtila više od 20 hiljada ljudi. Čitave kolonije turista svake godine odaju poštu gradu koji je ostao sakriven od očiju javnosti do iznenadnog otkrića u 18. veku ispod nekoliko metara naslaga vulkanskog pepela.
Postoje dve vozne linije koje sa centralne železničke stanice u Napulju na jugu Italije, vode do 30km udaljene Pompeje. Napulj je ne samo po veličini treći grad u Italiji već i regionalni centar u koji dolaze mnogi u potrazi za poslom i drugačijim smislom u životu. Čak se ne može ni sa sigurnošću reći koliko ljudi živi u Napulju. A tek ilegalnih imigranata iz Afrike i sa Bliskog Istoka koji rade sve čega se dohvate da bi preživeli u zemlji koja je surova prema siromašnim došljacima.
Bilo je lako spustiti se sprat niže i kupiti povratnu vikend kartu od operatera “Circumvesuviana” za 4,5 evra, sa kojom se mogu obići i obližnja mesta koja su takođe nastradala za vreme tragične erupcije Vezuva. Vulkanski krater okružen oblacima dominira u svom okruženju dok se voz posle dvadesetak stanica približava Pompeji. “Kako je samo čist i lep ovaj grad”, pomišljam dok gazimo kaldrmama koje su pune kafića, lepih radnji i tezgi sa suvernirima, onim napravljenima u Kini sa sve simbolikom mesta u koje su poslati.
Pompeja je pre svog nestanka bila bogata trgovačka luka u kojoj su Rimljani držali robove i pravili kamene kuće sa spratom od drveta i sobama obojenim u “pompejsku” nijansu crvene boje dobijene od retkog cveta. Imali su barove na ulici sa pozamašnim vinskim posudama, a za razonodu su odlazili u parna kupatila različitih namena. I u kupleraje! Pompeja je imala manji polukružni amfiteatar za izvođenje predstava i veliki stadion za borbe gladijatora. Prostrani brdoviti grad je obilovao izvorima vode, o čemu svedoče ostaci kamenih fontana. Jedan stakleni kafić koji se nalazi u sklopu stare Pompeje vraća nas u moderno doba kada se život ubrzao ali se, u suštini, malo toga promenilo!
Blizina mora, veliki broj turista i jak uticaj crkve čini da su ljudi koji žive u današnjoj Pompeji bolje raspoloženi i ljubazniji nego njihove severne komšije u Rimu. Međutim, za otkrivanje ostalih tajni antičke Pompeje potrebno je dosta finansijskih sredstava tako da se artefakti šalju na izlaganje u muzeje širom sveta kako bi se prikupila dodatna novčana sredstva potrebna za istraživanje. Naš boravak se završio ukrajinskom unijatskom liturgijom u srcu Pompeje, a koje se održava svake nedelje u sali unutar bazilike. Imam izrazitu želju da se vratim u Pompeju (čak i bez bacanja novčića u grotlo vulkana) i njenu okolinu gde se nalazi poznata Amalfi obala i ostrvo Kapri sa prelepim plažama. A možda će još poneki deo antičke Pompeje do leta biti otkriven.
Dodaj komentar