Snovi o đavolu su se dugo smatrali negativnim predskazanjem. U ratarskim i stočarskim društvima se verovalo da ovakav san nagoveštava elementarne nepogode i pomor stoke. Sve do osamnaestog veka, ova figura je, u evropskim društvima, tumačena kao neminovni znak teške bolesti i nesreće u porodici. Shvaćen je kao simbol svega što uznemiruje i svet reda gura u haos - neprijateljstva i spletkarenja, zla i tame, svake vrste greha, pa čak i greha kreativnosti. Stara tumačenja zanemaruju da je Satana najpre bio rajsko biće, ali je pao. Njegov greh su bili arogancija i ponos, njegova narav – puna ambicioznosti, ljubomore, strasti, svesti o sopstvenoj vrednosti. U raju je bio nesumnjivo uticajan: zabavljao se iskušavajući Evu, izazvao Boga da muči Jova. Već ovde postaje jasno da je reč o složenoj, dvostrukoj figuri zbog čega je njeno značenje u snovima bogato i nijansirano, pa pojedinosti sna i snevačevih životnih okolnosti moraju biti uzete u obzir.
Ovde je reč o arhetipskom snu. Figura Satane najbliža je onome što dubinski analitičari nazivaju Senkom. Brojne su prehrišćanske figure koje su mu bliske. U Mesopotamiji su se demoni smatrali izazivačima noćnih mora, ali i donosiocima erotskih snova. U nekima se snevač pojavljivao kao ubica. U tom smislu, reč je o nagoveštajima onoga što savremeniji tumači prepoznaju kao Senku – konglomerat, za društvo neprihvatljivih akcija i za pojedinca neželjenih misli. Zato je Satana i izbačen iz rajskog društva. Iako je uspostavio vlastiti svet i hijerarhiju, ostao je nosilac osobina koje sebi nerado pripisujemo. Te osobine su sve ono što ne odgovara širem drušvu i njegovoj Savesti. Ali te „demonske“ osobine, u nekom obliku ipak nosimo u sebi. Pitanje je samo kako izlazimo na kraj sa njima. U svakome od nas, bar u elementarnom obliku ima malo ljubomore, ambicioznosti, agresivnosti, neposlušnosti, ponosa, želje da budemo voljeni i da nam se dive, potrebe za samoljubljem,. S obzirom da smo oblikovani procesom u kojem smo se kao bića morali prilagoditi zahtevima porodice i šireg društva, najveći deo tih osobina smo potisnuli. One su označene kao ružne, nedostojne, manje vredne. Tako potisnute, ove osobine čekaju da se ispolje u nekoj, za nas, naizgled beznačajnoj situaciji. Tada vreba naš demon. To je pravi trenutak da sretnemo đavola - personifikaciju svih osobina koje smo krijući od drugih, samo naizgled sakrili od nas samih. No, to ne treba da zabrine snevača. San o đavolu nam često govori da smo suzbijali prirodni i punopravni deo sebe i da je vreme da ga uočimo i priznamo sebi.
Dodaj komentar