Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Veštačka inteligencija (I)

Pojmovni okvir

Veštačka inteligencija (VI) je mešavina konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla smatrati “inteligentnom”. Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena, ali tek sada, brzim tempom razvoja računara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja, san o pametnim mašinama počeo je da postaje stvarnost.

Jedan sistem veštačke inteligencije može imati izuzetno veliku brzinu procesiranja informacija, ali jednostavno ne poseduje kompletnu svest o sopstvenom postojanju. Dakle, ostaje suštinsko pitanje - kako možemo da kreiramo nešto što ne razumemo? Džordž Dajson u delu Darvin među mašinama zapaža da” sve dok ne budemo razumeli svoju sopstvenu svest, ne postoji način da se saglasimo šta je to, ukoliko tako nešto postoji, što konstituiše svest mašina”. U isto vreme, Dajson dodaje još jednu poentu “da je cilj života i inteligencije, ukoliko on uopšte postoji, veoma teško definisati”.

Zašto se razvoj veštačke inteligencije pokazao tako komplikovan i kako treba da pristupimo rešavanju probema? Postoje dva razloga za neuspeh. Prvi i najvažniji jeste činjenica da je to vrlo težak zadatak. Možda bi trebalo da nas teši saznanje da smo zaista toliko složeni i da je vrlo teško reprodukovati ljudsku inteligenciju. Današnje mašine ne mogu da oponašaju većinu nama jedostavnih radnji kao što su vid, govor ili hod. Usklađivanje svih tih radnji, pa čak i samo jedan njihov deo, verovatno je i najteži zadatak veštačke inteligencije. Drugi razlog neuspeha jeste taj da nismo krenuli pravim putem. Treba znati da tu mnogo ne pomaže razvijanje specijalizovanih sistema koji rešavaju samo jedan određeni zadatak.

Hronologija

Od davnina ljude privlači inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i mogućnost konstruisanja “inteligentnih mašina” koje bi mogle samostalno da rade. Termin “veštačka inteligencija” upotrebljen je prvi put 1956. godine na kongresu u Dartmutu, u Novoj Škotskoj (Kanada). Kongres je organizovao Džon MekKarti, kojeg mnogi danas smatraju ocem veštačke inteligencije. Iako konferencija sama po sebi nije predstavljala veliki uspeh, pioniri na polju veštačke inteligencije okupili su se na jednom mestu radi razmene ideja i udareni su temelji za budući rad na polju.

Oblast primene

Veštačka inteligencija obuhvata igre - računarske programe koji mogu da igraju igre kao što je šah, ekspertske sisteme - računarske programe koji omogućavaju donošenje odluka u realnim situacijama (neki ekspertski sistemi, na primer, pomažu lekarima u dijagostifikovanju bolesti na bazi određenih simptoma kod pacijenta), prirodne jezike - računarske programe koji razumeju prirodne ljudske jezike, neuralne mreže - sisteme koji simuliraju inteligenciju nastojeći da oponašaju tipove fizičkih veza koje postoje u mozgu i robotiku - računarske programe koji “vide”, “čuju” i reaguju na druge stimulacije senzora.

Još uvek smo daleko od potpunog osvajanja onoga što veštačka inteligencija podrazumeva, dakle, od sistema koji su sposobni da u potpunosti simuliraju ljudsko ponašanje. Najveći napredak postignut je u oblasti igara. Najbolji računarski programi za igranje šaha danas pobeđuju ljude. Maja 1997.godine, IBM-ov super-računar, nazvan “Deep Blue”, program bez osećanja, pobedio je tadašnjeg šampiona sveta u šahu, Garija Kasparova.

Osnovne tendencije danas, za razvoj sistema VI predstavljaju: razvoj ekspertnih sistema i razvoj neuronskih mreža. Ekspertni sistemi pokušavaju da reprodukuju ljudsko razmišljanjene pomoću simbola. Neuronske mreže to čine više iz biološke perspektive (rekreiraju strukturu ljudskog mozga uz pomoć genetskih algoritama). Uprkos složenosti oba sistema, rezultati su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmišljanja. Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnosti razvijanja istinske VI. Funkcionisanje ljudskog razmišljanja, još uvijek nije dublje poznato, pa stoga informatički dizajn inteligentnih sistema još duži vremenski period u suštini neće biti osposobljen za predstavljanje tih nepoznatih i složenih procesa.

Dodaj komentar


VRH