U intervjuu objavljenom u nedeljnom izdanju “Blica” 15. maja ove godine, Milan Gutović kaže kako “na delu gleda razne Šojiće” koji, podsetimo se, svojim likom i delom neodoljivo podsećaju ne samo na političare, nego i na aktuelne pisce, kritičare, antologičare, kao i ostalu književnu bratiju. Sa Gutovićem je razgovarao Aleksandar Nikolić, pitanjima očigledno pogađajući suštinu problema koje vispreno i tačno opisuje popularni glumac.
Na osnovu kojih iskustava ste oživeli lik Srećka Šojića u televizijskoj seriji “Bela lađa”?
- Nisam se družio sa bitangama poput Šojića, ali sam imao prilike da ih vidim na delu. Imam prilike i danas da ih gledam, i nikakva dodatna glumačka mantra mi nije potrebna da igram Šojića.
Kako objašnjavate popularnost Srećka Šojića kod gledalaca bez obzira na njegove karikaturalne osobine i ponašanje?
- Pokazalo se da je Šojić po svojim postupcima i političkim potezima neobično sličan ljudima koji se sada bave politikom. Zbog toga Šojić nije čak ni karikaturalan. Bezopasan je za svoju okolinu i to je jedino što ga izdvaja od karikatura koje u ovom momentu vode Srbiju. Mislim da ga je to učinilo gledaocima simpatičnim, za razliku od ovih drugih koji izazivaju lepezu osećanja koja se kreću u od gađenja do mržnje.
Zašto je u našoj tranziciji estradizacija svakodnevice potpuno potisnula umetnost na margine javnog života?
- Od visine sredstava koja se izdvajaju iz budžeta za pojedine delatnosti u državi zavisi koji broj baraba i lopova će se oko te delatnosti okupiti. Kultura ima minimalan udeo u budžetu i zato se samo male barabe, tipa džeparoša, na tom planu muvaju. Ali bez obzira na te bitange koje su u kulturi godinama, umetnost je kod nas bila na marginama oduvek.
Dodaj komentar