Slikovita pojednostavljenja Balkana čas se javljaju u tekstu, čas iz njega nestaju dok kao konstanta ostaje ono o „granici“ koja spajajući razdvaja i razdvajajući spaja - identitete, prostore, kulture. To je slika „drugog prostora“, „pograničnog pojasa“.
Predstaviti Balkan kao rub, nazvati ga raskršćem, tačkom prelaska, stepenikom, lavirintom, ključem, kapijom, neki su od načina da se često nezavidne situacije u kojima se balkanske zemlje nalaze, pripišu graničnosti. Takva pozicija se prepoznaje kao fizička (geografska) i kulturna (simbolička) „činjenica“- ono što se podrazumeva postajući neupitno, nedodirljivo i delujući poput sakralne formule. Zapitati se šta je ispred, a šta iza ove granice, od čega je sastavljena, u kojoj realnosti upisana, kao da nije dozvoljeno ni „posvećenima“. Repetitivna, ciklična, pre nego linearna egzistencija ove formule, njeno glasno, ili nemo prisustvo u kanalima socijalizacije, čvrsta pozicija u školskim udžbenicima i političkom diskursu, prikazuje se kao sveta i tragična „istina“ o jednoj geografskoj odrednici. „Balkan se nalazi između Istoka i Zapada“, te je kao takav u prošlosti bio, u sadašnjosti jeste, a u budućnosti će biti predmet znatiželje putnika, pohlepe osvajača, akumulacije unutrašnjeg konflikta, ali i moguća tačka ukrštanja civlizacija.
Budući predstava koju je nemoguće do kraja eksploatisati, ideološki istrošiti, ali i objasniti izvan simboličkih značenja i maglovitih kategorija, izašla je iz okvira svakodnevnog govora, pa tako o rubnoj poziciji Balkana govore i njegovi istraživači. Nameće se pitanje koja je balkanska zemlja graničnija od one druge, na koju se misli kada se kaže „Balkan“ i koja najčešće deli simboliku sa „političkim kotlom“, „buretom baruta“, „skrivenom Evropom“ i „raskrsnicom civilizacija“. Kao da je liminalnost postala stvar prestiža!
Ovaj dar rubnosti, lako se transformiše u prokletstvo i obratno, odjekuje javnim diskursom bezmalo dva veka, tražeći da se preispita u vreme kada dominiraju koncepti o granici kao „umetnosti sadašnjice“. Odista, koliko puta smo se zapitali „Čime je i zašto Balkan ustanovljen kao međuprostor“, i nismo li bar nekada krišom uživali u pomisli da naseljavamo naročiti prostor koji je predmet želje raznih „civilizatora“?
Kada su društveni kritičari otpočeli debatu o savremenom životu kao graničnom, malo ko je imao na umu nekakvu paradigmatičnost Balkana. Liminalnost je najpre asocirala na savremenu kulturu, a potom na periferije metropola, predgrađa na kojima su se nakupljale društveno opasne situacije, kolonizovana područja Afrike, blizinu mostova i reka koju naseljavaju marginalizovane grupe.
Ne treba zaboraviti da je rubnost, zapravo stanje smeštenosti na marginu. Naizgled paradoksalno i ironično, na samom Balkanu, ona je služila da bi se naglasio sopstveni značaj i mesto u svetskoj istoriji. Ali, u govoru koji traje izvan njega, liminalnost se čita kao marginalnost - Balkan nije bio samo centar na kojem se susreću civilizacije, nego margina kojom vlada rizik, sumnjivi prostor maglovitih identiteta. Tu je zapravo krajnja tačka predstava ratništva, nehigijene, brutalnosti i svega onoga sa čime se susreće putnik na obredu prelaza. To je ono mesto gde se upada; prostor na kojem se ostaje; stanje blokiranosti. Iako liminalnost u formi hibridnosti podriva kolonijalni koncept, ona ostaje i povod da se Balkan prepozna kao kolonizovan, kao mesto na kojem se sve meša, ali ne stapa u celinu. Ali, ona je i mesto jednog velikog narativa, mita o poluostrvu koji je izvan i iznad podela, a samo obeleženo podelom. Posebnost ove zamišljene pozicije nije dakle, samo u onome izvan, u izveštajima i dnevnicima putnika koji su tražili drugo lice/naličje Evrope, nego iznutra, među onima koji su taj mit hranili kao utehu i obrazloženje u trenucima društvenih kriza. Tako istorijski i drugi mitovi o raskšću i mostu sa medijatorskom funkcijom postaju kako forma pomirenja unutrašnjih antagonizama, tako i način da se na vlastiti položaj ukaže kao na marginalan, da se Balkan iznutra očudi, a od spolja učini privlačnim za tekstualne avanture i osvajanja.
Dodaj komentar