Preporučujem da, ako ste u stanju, doživite pedesetu i postanete većinski vlasnik ličnog života. Preporučujem da batalite Bali ili Puket i, da se, bar jedanput, zaputite negde, bilo gde, Moskovskim metropolitenom. Preporučujem da se u njemu ‘’’ladno’’ izgubite i pepustite bujici užurbanih Moskviča oguglalih na ikonografiju jedne značajne istorijske epohe.
Dotle dosežu moji saveti. Sve ostalo je inercija.
I poput pojedinih godina u životu, koje me zadivljuju svojim sudbinskim sadržajem, moskovske metro stanice Oktobarska, Kurska ili Biblioteka i meni neizostavno oduzimaju dah. Svejedno to traje kratko, na tren blesne pa ponovo utrne u mraku mnogobrojnih tunela. I godine i stanice promiču, čini se, brzinom svetlosti, I ostavljaju me zbunjenog i izgubljenog u nerazmrsivom metrou života. Ali život se, kažu, ne meri po broju udisaja već po broju momenata koji nam ih zaustavljaju.
Dodaj komentar