Jedna od ne tako novih stvari koja je sve populrnija među tinejdžerima, a o kojoj malo ljudi zna, jeste digitalna droga ili i-dosing. Koncept digitalne droge podrazumeva slušanje audio signala kroz slušalice i to posebnih niskofrekventnih signala koji utiču na moždane talase, mentalno stanje i raspoloženje, i izazivaju isto stanje i osećaje kao pri korišćenju pravih narkotika. Takođe slušanje različitih zvukova (pesama), ima i različite efekte na mozak. Lako se mogu izabrati osećaji koje želimo da iskusimo kao što su osećaj ekstazija, kanabisa, kokaina, LSD-a…
Nazivi “i-dosing” traka imaju impozantna imena kao što su “Gates of Hades”, “Hand of God” i slične. Neke od njih se mogu naći na YouTube-u, ali većina njih se vrlo teško nalazi i morate platiti kako bi slušali ili skinuti neku od pesama. To su uglavnom desetominutni zvukovi slični brodskim sirenama ili ubrzano sviranje na sintisajzeru a ne klasična elektonska i klubska muzika na koju većina misli.
Sve što je potrebno za to jeste pristup internetu i kvalitetne slušalice. Uz pesme uglavnom ide i uputstvo o objašnjenju ovog fenomena na 40 strana ali sve što kaže tu jeste da osoba koja sluša, treba da se smestiti udobno (u sedeći ili ležeći položaj), da stavi slušalice, zažmuri ili skroz prigušiti svetlo u sobi i uživati u zvukovima.
Veliki broj svedočenja osoba koje su probale ovaj digitalni oblik narkotika kažu da upravo i radi ono što joj je namena i da izaziva slične osećaje i stanja uma kao i klasične droge, dok na neke uopšte nije imalo uticaja osim blage vrtoglavice.
Korišćenje ovih zvukova vuče korene još iz 1839 godine kada je Nemački fizičar Heinrich Wilhelm Dove otkrio da dva ista tona puštena na frekvincijama sa veoma malom razlikom u levom i desnom uvetu tera slušaoca da pomisli da čuje veoma brz ritam. On je taj fenomen nazvao “binauralni bitovi” i to je predmet istraživanja već dva veka. Terapije “binauralnim bitovima” se koriste u kliničkim istraživanjima sluha i faze spavanja, izazivanjem različitih moždanih talasa i lečenja anksioznosti.
Naučno i hipotetički govoreći binauralni bitovi su “auditivni odgovor mozga koji je rezultat interakcije dva različita audio impulsa koji se reprodukuju u svakom levom i desnom uvetu posebno. Zvukovi su ispod 1000 Hz, i razlika izmedju njih je oko 30Hz. Npr. ako je čist ton od 400 Hz pustimo u levo uvo, i istovremeno čist ton od 410 Hz u desno uvo, razlika modulisanog signala od 10 Hz se doživljava kao dva oblika talasa koji mogu uticati na mozak”. Teoretski postoje tvrdnje da ovakvi zvukovi mogu manipulisati moždanim talasima i izazivati drugačija stanja uma. Na primer, različiti moždani talasi (Alfa, Beta, Game, Delta i Teta talasi) su povezani sa različitim stanjima između budnosti, spavanja i sna, i stimulacijom odredjenih sfera mozga pomoću tih talasa možemo uticati na mentalne aktivnosti, percepciju, aktivnu koncentraciju, snove, opuštenost pa i gubitak svesnosti tela.
Ovi talasi pre svagu su predviđeni da pomažu pri: spavanju, meditaciji i učenju, ali mogu biti korišćeni i u loše svrhe. Po nekim tvrdnjama ovi talasi povećavaju lučenje dopamina i beta-endorfina što direktno utiče na naše raspoloženje.
Uzimajući u obzir sve to ipak ne postoji izveštaji o pravoj opasnosti ili zavisnosti, a takođe i malo naučnih dokaza postoji da binauralni bitovi stvarno izazivaju neke efekte. Neki od naučnika kažu da slušaoci ustvari izazivaju te osećaje pomoći placebo efekta zbog individualne želje slušaoca da stvarno to i oseti.
Jedina prava opasnost i problem sa ovim stvarima je taj što mnogi sajtovi koji prodaju digitalne zvukove neposredno upućuju posetioce na pravu drogu ili sajtove koji se bave pravim drogama. Pa postoji opasnost da će neko probati stvarno da eksperimentiše sa pravim drogama, čega se roditelji i javnost plaši.
Dodaj komentar