Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Sanovnik: mali rečnik

Snovi o mandali: Četiri sloja psihe

Prvi, spoljašnji sloj mandale predstavlja princip opažanja. Te ravne, lako uočljive ivice, zapravo su spoljašnjost; ono što prepoznajemo kao „stvarni svet“, što nazivamo realnošću i uzimamo zdravo za gotovo. Spoljašnji zid je najjednostavniji oblik našeg zemaljskog postojanja. U njemu nema mesta za kontakt sa stvaralačkom energijom, a još manje za uranjanje u nepregledne prostore unutrašnjih svetova. Ali, već blizu granice tog sveta, osetićemo kako nas peku vrhovi plamenih jezika. Drugi sloj načinjen je od plamena, od pročišćujuće vatre koja vodi ka volji. Volja se graniči sa unutrašnjim krugom, što je izvan prostornih određenja, ali dotiče oprostoreni svet. Ona je simbol identiteta subjekta saznavanja i subjekta htenja; ona je drugi sadržaj duha koji na tibetanskim i hinduističkim prikazima prepoznajemo kao božanstva. Ovde se osmehuje Čenrazi, pa i sam Buda; njen deo postaju učitelji poput Milarepe; na nju čekaju Budini prosjaci. U hinduizmu, tu su neki od desetina miliona bogova, veselih ili mračnih, spremnih da odapnu strele u srce iluzije. Krišna i Rada; Šiva i Kali; Hanuman, Kamadeva i Lakšmi slobodno se kreću po hodnicima ljudske volje. Ona je ključ kojim se otvaraju kapije prepoznavanja, znanja i gospodarenja.

Snovi u dva sveta

Koliko puta se dogodilo da pomislimo na prijatelja koga nismo čuli mesecima, a on nas baš u tom trenutku pozove? Nije retkost da se reč koju smo tekizgovorili, začuje sa televizora, a knjiga otvori na stranici čiji se tekst poklapa sa našim trenutnim psihološkim sadržajem. Snovi su ovde od naročite važnosti. Prosečnoj osobi se bar jednom u životu dogodi ono što je iste noći sanjala.

Jung je ovaj fenomen nazvao sinhronicitetom i odredio ga kao poklapanje dva ili više događaja između kojih ne postoje kauzalne veze.Ovaj fenomen se javlja u tri oblika: kao psihičko stanje koje je povezano sa spoljašnjim događajem; kao iskustvo koje se javlja u obliku arhetipskog sna i najzad, stanje povezanosti psihičkog sadržaja i budućeg događaja (istiniti, proročanski snovi).

 

Ogledalo

Među predmetima koji upotpunjuju našu svakodnevicu, jedan ima dugu istoriju ritualne upotrebe i magijskog značenja. Teško je zamisliti torbu sa ličnim priborom bez ogledala; izloge kojima ona daju eleganciju i iluziju dubine, ili jutra i večeri kada se nismo zagledali u vlastiti odraz u njima. Ali je jednako teško zamisliti i mit, ritual i san u kojima ih nema.

Simbolika ogledala proističe iz njegove funkcije. Kao što ima više faseta, ono zadržava i više mogućnosti simbolizacije. Ova naprava ima jedinstvenu simboličku i praktičnu ulogu u odražavanju i udvostručavanju. Ogledalo je površina koja udvaja likove, ali ih sadržava i apsorbuje, te u tome nalazi svoju magijsku svrhu. Džon Di je navodno uspeo da stupi u kontakt sa drugim svetom uz pomoć ogledala od crnog stakla. Drugi svet je refleksija; ono drugo u odnosu na nas same; obrnutost naše egzistencije; ono ne/svesno, uporedno i smešteno izvan nas.

Maska

U zapadnim društvima, još u prvim godinama kolonijalizma, maske donete iz dalekih kultura su budile znatiželju, fascinaciju i strah. No, zapisi govore da su se u snovima javljale mnogo ranije. Da bismo shvatili njihovu važnost, dovoljno je prisetiti se venecijanskih maski i značenja koje je karnevalsko nošenje maske moglo imati. One su bitan deo našeg svesnog i nesvesnog sveta.

Maske ukazuju na skrivanje, metamorfozu, nebiće i zaštitu. Dok je božija maska maja ili iluzija, životinjske maske ukazuju na mogućnost uspostavljanja jedinstva sa instinktivnim delom u čoveku. One simbolizuju instinktivnu mudrost lika ali i životinjsku prirodu sa kojom čovek mora da se nagodi. U, verovatno, svim kulturama, maska ostaje izraz postojanja natprirodnih mudrosti. Onaj ko stavi masku, oseća unutrašnju transformaciju i za to vreme preuzima osobine bića za koje se predstavlja. Preuzimanje se događa automatski. Nije potreban čitav kostim, ni scenario prerušavanja da bi nosilac maske na veštački načn preuzeo osobine onoga što maska predstavlja. Najzad, iz ovih razloga, maska je postala samostalni objekt umetnosti. Njena uloga i ovde ostaje da ocrta karaktere u koncentrisanom obliku.

Ptice

Snovi o pticama snevača retko ostavljaju ravnodušnim. Ptica označava duh, dušu, transcendenciju. One su božanska manifestacija, i mogu predstavljati duhove vazduha ili duh pokojnika. Uzlazak ptice na nebo i verovanje u njenu sposobnost komunikacije sa božanskim ostaju presudni u određivanju sadržaja ovog simbola. U skladu sa tim, susret sa pticom u snu može označiti prelazak u više stanje svesti, pa je i silazak božanske misli, u ikonografiji, predstavljen sletanjem ptice na granu. U bajkama, one prate junaka na putu ka njegovom samoostvarenju, a jedan od ovih mudrih savetnika je i dobro poznata sova koja čvrsto stoji na ramenu borca protiv zla obraćajući mu se ohrabrujućim porukama. Onaj ko razume ptičiji jezik, dolazi do važnih saznanja, što mu omogućava da dovrši životne zadatke. No, identifikacija čoveka sa pticom može povući i kaznu bogova. Legenda o Ikaru, koji se na krilima previše približio Suncu i pao u more, ukazuje na nepoštovanje granica koje su ljudima postavljene.

 

Poslednji stupanj: alhemijsko venčanje

Alhemijsko venčanje ili hemijska svadba je poslednji i najviši stupanj transformacije duše. Javlja se kao rezultat predanog traženja onoga što Ruland naziva „zvezdom u čoveku“, „imaginacijom“, ili „nadnebeskim telom“, a Paracelsus „kvintesencijom“. Zvezda za kojom treba posegnuti ne bi li se dovršilo delo je coniunctio oppositorum.

Dete

Evo još jedne mogućnosti da smo imali Veliki san. Dete je u fizickom i duhovnom smislu deo svih nas. Kada se igramo i radujemo, kada nas iznenadi vlastita sposobnost fascinacije svakidašnjim i jednostavnim, dopustili smo da u nama oživi dete.

Za razliku od arhetipa roditelja, dete je retko ambivalentno. Mitovi i bajke nam govore o božanskom i herojskom detetu koje na poseban način dolazi na svet i odmah biva izloženo opasnostima. No, ono poseduje naročite sposobnosti kojima prevailazi prepreke koje uglavnom postavljaju ljudi. S jedne strane, ono je pravo dete, a sa druge poseduje božanske osobine kakva je mudrost. U oba smisla, dete simbolizuje potencijal koji svi nosimo u sebi.

 

Otac

Otac predstavlja muški princip. Simbol je Sunca i duha. On označava konvencionalne sile zakona i reda, nasuprot intuitivnim i instinktivnim moćima majke. Kao simbolička figura, zbog patrijarhalnog društvenog uređenja, važi za najviši autoritet i božanstvo.

Nekada se verovalo da će se osoba koja sanja oca naći pred problemima koje može rešiti samo mudrost stare osobe. Preplitanje simbolizma oca i prepreke već ovde otkriva ambivalentnost očinske figure. Arhetip oca je pored arhetipa majke osnovni deo roditeljskog arhetipa koji sjedinjuje suprotnosti. U slici oca, prepoznaju se tamno i svetlo; pozitivno i negativno; oplođujuce; zaštitničko, ali i agresivno; nametljivo i razararajuće. Simboli arhetipa oca su nebo i sunce, grom i vetar, falus i oružje. U svetu mitova i bajki on se javlja kao mag, šaman, mudrac, heroj i princ. U dubinskoj psihologiji otac važi za instancu nad-ja. Kralj i car zastupaju nebeskog oca i nazivaju se očevima naroda. U alhemijskoj simbolici Sunce se smatra ocem. “Sunce je otac kamena mudrosti, dok je Mesec njegova majka”, otkriva nam Tabula Smaragdina.

Majka

Roditelji su deo nase svakodnevice i zato snovi o njima mogu biti mali - oni koji prenose fragmente svakodnevice, ali i veliki - arhetipski.

Najpre, tu su mali snovi o majci koji ukazuju na potrebu da za sigurnošću. Majka je prvo biće koje upoznajemo na ovom svetu i koje treba da nam ulije sigurnost i poverenje u spoljašnji svet. Od ranog odnosa sa majkom umnogome zavisi naš dalji razvoj. Zato njen odnos prema detetu u značajnoj meri oblikuje njegovu psihološku sudbinu. Medjutim, upravo zbog toga, majka ima dualnu prirodu.

Đavo

Snovi o đavolu su se dugo smatrali negativnim predskazanjem. U ratarskim i stočarskim društvima se verovalo da ovakav san nagoveštava elementarne nepogode i pomor stoke. Sve do osamnaestog veka, ova figura je, u evropskim društvima, tumačena kao neminovni znak teške bolesti i nesreće u porodici. Shvaćen je kao simbol svega što uznemiruje i svet reda gura u haos - neprijateljstva i spletkarenja, zla i tame, svake vrste greha, pa čak i greha kreativnosti. Stara tumačenja zanemaruju da je Satana najpre bio rajsko biće, ali je pao. Njegov greh su bili arogancija i ponos, njegova narav – puna ambicioznosti, ljubomore, strasti, svesti o sopstvenoj vrednosti. U raju je bio nesumnjivo uticajan: zabavljao se iskušavajući Evu, izazvao Boga da muči Jova. Već ovde postaje jasno da je reč o složenoj, dvostrukoj figuri zbog čega je njeno značenje u snovima bogato i nijansirano, pa pojedinosti sna i snevačevih životnih okolnosti moraju biti uzete u obzir.

Pages

Subscribe to RSS - Sanovnik: mali rečnik

VRH