Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Muzika

Balkanska svita Veljka Nenadića

Rubrika: 

Na prošlogodišnjoj Smotri stvaralaštva srpskih kompozitora održanoj na Ubu pojavio se jedan veoma zanimljiv mladi kompozitor. Izvodio je svoju trostavnu klavirsku kompoziciju, Balkansku svitu. Nizale su se tri impresije koje je ovaj žustri mladi pijanista izvodio sa velikim žarom. Vir, Legenda i Lavirint su pod prstima Veljka Nenadića raskrilili jedan nov, svež i uzbudljiv zvučni svet. Vrlo spretno pijanistički izvedeno, s velikim muzičkim ukusom utkan narodni melos začinjen imepresionističkim momentima, bravuroznim kaskadama…

Ovakov izvođenje nikoga u publici nije ostavilo ravnodušnim. A posle par meseci, potvrda o vrednosti stiže i sa druge strane planete! Pobednička kompozicija internacionalnog takmičenja „Golden Key Piano Composition” održanog u Nju Džersiju, SAD, u juniorskoj kategoriji do 14 godina. Diplomu i medalju je preuzeo nedavno u Beču i tom prilikom je nastupao izvodeći pobedničku Balkansku svitu u prelepoj sali Erbar Prajzner Konzervatorijuma.

San u snu

Rubrika: 

Na Smo­tri stva­ra­la­štva srp­skih kom­po­zi­to­ra ko­je je odr­ža­no u no­vem­bru 2012. go­di­ne na Ubu, pred­sta­vi­li smo dve kla­vir­ske kom­po­zi­ci­je Melinde Ligeti, Dream Inside a Dream i Piazza di Spagnia.

Prva, Dream Inside a Dream, је bi­la spe­ci­jal­na po­ru­džbi­na or­ga­ni­za­to­ra, pa je svo­ju svet­sku pre­mi­je­ru ima­la upra­vo u okvi­ru Smo­tre. To je prva Me­lin­di­na kla­vir­ska kom­po­zi­ci­ja na­sta­la u ita­li­jan­skom gra­du Abadia San Salvatore, gde tre­nu­tno ži­vi i ra­di. Ti­tra­ji než­nih har­mo­ni­ja leb­de, bu­ja­ju, uti­ša­va­ju se, vra­ća­ju se po­put la­ke mor­ske pe­ne na ta­la­si­ma pli­me i ose­ke… Za mla­dog iz­vo­đa­ča svi­ra­nje ove kom­po­zi­ci­je pred­sta­vlja pod­vig, jer ru­ke tre­ba da uro­ne u kla­vi­ja­tu­ru, da je kon­takt sa njom du­bok i so­no­ran, da se ta­la­sa­nje zvu­ka ne pre­ki­ne ne­na­da­no… Zah­te­va sna­žnu kon­cen­tra­ci­ju, izu­zet­nu koor­di­na­ci­ju ru­ku, veš­to ba­lan­si­ra­nje te­ži­šta prs­ti­ju ka­ko bi iz­ro­ni­la la­ten­tna me­lo­di­ja u svo­joj ete­ri­čno­sti… Kao san. San u snu.

Еркел Ференц, Бела Барток, Албрехт Дирер…и Ђула бања

Rubrika: 

Већ дуги низ година летујемо у Ђула бањи. Овај градић смештен је на југоистоку Мађарске, недалеко од границе с Румунијом

У оквиру ботаничке баште на некадашњем грофовском поседу, налази се двадесетак пливачких базена, купалишта, дечјих игралишта, базена са лековитом водом…Стазице које воде од једног до другог купалишта, опточене су маштовитим цветним аранжманима. У централном делу бањског комплекса налази се, сад већ од старости препукло стабло, под којим је, по предању, настала опера Банк Бан коју је компоновао Еркел Ференц (1810.-1893.).Био је Листов савременик, компоновао је и мађарску химну, творац је мађарске националне опере, а родом је управо из Ђуле.Испод дрвета налази се спомен-табла са овом информацијом. Ко нађе времена, може да прошета и до Еркелове родне куће, која је сада претворена у спомен-кућу. Ту се могу видети манускрипти неких Еркелових дела, али и његов инструмент, стари хармонијум мајсторске израде.

Petar Josimović

Rubrika: 

Pre 35 godina Petar Josimović je komponovao ciklus klavirskih kompozicija koje je nazvao Muzičkim madrigalijama. Ove interesantne klavirske minijature su svojevrsne impresije i refleksije na neke misli koje su kao moto zabeležene u podnaslovu svake od njih. Prva madrigalija je Umetnost. Josimović je u njenom podnaslovu zabeležio: Umetnost je najveća radost koju čovek može sebi da priušti. Velika je to istina. Ona je ujedno i umetnikov raj i pakao, kako se to sjajno u njegovoj muzici očitava. Disonantne početne motive smenjuje širok konsonantan završetak misli. U tih nekoliko tonova sažeo je, gotovo lakonski, čitavu filosofiju svoje umetnosti. U Igri makabre : Stvaralac nikad ne umire. Delo ostaje. Stvaralac koji u sebi nosi potrebu za savremenim izrazom kroz koji se ipak prelama folklorno nasleđe predaka. Sasvim otvoreno u Vlaškoj igri, za koju kaže da je igra strasti i temperamenta. Na momente i u Dijalogu. .. U komadu nazvanom Barke talasaju se „večna treperenja, nemiri i slutnje“ oslikani prekomernim akordima i povremenom upotrebom hromatike. Jedinstvo suprotnosti krije se u tonovima pentatonske minijature Jin i jang, dok su Zvona „najdublja muzika trajanja“…

 

Tajni život muzike

Rubrika: 

Šta je muzika? Gde se nalazi pre stvaranja? Kuda odlazi ( i da li nestaje) posle izvođenja?

Kakav je njen mistični život?

Povinuje se pravilima koja mu kreator postavlja. Usmerava njen razvoj. Oblikuje ga. Daje mu boje. Ritmove. Artikulaciju. Uzima je od večnosti i u grafičkoj formi je čuva za večnost. Neko će je reanimirati, bez obzira na dužinu hibernacije u kojoj se zatekla. Njen život će iznova početi punom snagom…

Ima sposobnost da izazove emocije. Reči joj nisu nužno potrebne. Ima svoje individualno ovozemaljsko trajanje, a istovremeno i svoju večnost. Ne može da se pokvari, ne može da istrune.

Šta je to što je izdvaja od ostatka našeg života? Njena moć da stvara rezonancu s našim telom? Ima lekovitu moć. Opušta nas, relaksira. Ili budi na akciju. Usaglašava naše duše. Ujedinjuje suprotnosti. Portal bezvremenog i večnog uzdaha Svemira koji postaje delić vremena naše stvarnosti.

Ligeti - Volumina, Continuum i Desordré za XXI vek

Rubrika: 

Ako govorimo o savremenoj klavirskoj muzici, svakako da je jedan od najistaknutijih, a možda nije uopšte preterano reći - upravo najistaknutiji kompozitor- Đerđ Ligeti. Njegovih osamnaest Etida za klavir postaju ravnopravni deo repertoara svakog pijaniste, uz nezaobilazne Šopenove, Listove, Debisijeve, Skrjabinove ili Rahmanjinovljeve. Svedoci smo još jednog kvalitativnog skoka u tehničko-umetničkoj evoluciji pijanističke tehnike. Tako veliku revoluciju je pre toga samo List napravio svojim Transcendentalnim etidama još u XIX veku. Poznato je i da je List bio izuzetan pijanista i veliki čovek. Te etide je napisao u prvobitnoj verziji kao petnaestogodišnjak (!), da bi ih posle još u dva navrata preradio (1837. i 1851.) i doveo do transcendentalnog. Nije nalazio odgovarajuće tehnički zahtevne komade za svoj pijanističko-tehnički razvoj. Njegova muzikalnost je bila razvijenija od njegove klavirske tehnike. Iz tog razloga on sebi zadaje nov umetnički izazov, a rezultat je bio zapanjujuć. Ligeti iz sličnog razloga razmišlja o komponovanju svojih etida.

Sétamur ili paralelni svetovi

Rubrika: 

U proteklih mesec dana, u okviru turneje po Srbiji, publika je imala prilike da se upozna sa stvaralaštvom dvoje kreativnih mladih ljudi koji čine sastav Sétamur. Nizali su se nastupi na koncertima u Centru za kulturu u Pančevu, u Baš-kući u Subotici, na gostovanjima i nastupima uživo u radio emisijama na Radio Pančevu i na internet radio stanici Be-Ton Radio, na TV Pančevu, a uskoro i na RTS-u u emisiji Ad libitum…

Ovaj vid međunarodne saradnje između Italijana Normana Bajokija, inače osnivača sastava Sétamur, i naše kompozitorke Melinde Ligeti, nastavak je letos započete italijanske turneje. Muzika preko koje su započeli svoju komunikaciju našla je put do većeg broja slušalaca koji su osetili njenu draž. Suptilna, a istovremeno puna jakih emocija…

Otisak ove priče nalazi se na njihovom CD-u Five Coins in a Wishing Well. Pet snažnih emotivnih priča ispevanih pod krilima leptira. Norman je dao muzičku podlogu preko koje je Melinda satkala svojim glasom i klavirom onu finu eteričnu dimenziju ovim delima. Tako su se ove dve energije pronašle i nadogradile.

Mita Topalović - zaboravljeni muzičar Pančeva

Rubrika: 

Kad se pomene ime Mite Topalovića, Pančevci odmah pomisle na uličicu u centru grada, do nedavno kaldrmisanu musavu prečicu od Evangeličke crkve do poslastičarnice „Popović“. Većina prolaznika misli da je uličica dobila naziv po nekom zaboravljenom ratnom heroju…

Ko je bio Mita Topalović? Rodom Pančevac. Jedan od prvih školovanih srpskih muzičara. Školovao se u Beču. Nosilac muzičkog života svog rodnog grada po povratku sa studija orgulja u Pragu. Dirigent Pravoslavnog srpskog crkvenog pevačkog društva. Kompozitor. Osmislio je i organizovao koncerte duhovne muzike koji su se posle počeli održavati i u drugim gradovima. Jedna svestrana muzička ličnost koja je svoju energiju posvetila umetnosti, prvenstveno kulturnom razvitku svog grada. Taj njegov trud je bio nagrađen odlikovanjima visokog ranga. Bio je počasni član čak šesnaest pevačkih društava i Srpske kraljevske akademije.

Baveći se pretežno horskom muzikom i dirigovanjem horovima, a budući da je i sam bio i pevač, njegova kompozitorska delatnost je našla svoj najbogatiji izraz upravo u delima komponovanim za hor. Zanimljivo je da je jednu zbirku od dvanaest pesama, tj. kompozicija napravio za podmladak hora, za dečji hor.

BEOGRAD JE SVET

Rubrika: 

Naslov je pretenciozan, ali ipak najbolje odslikava muzičku jesen u Beogradu, odnosno onaj period u godini koji je obeležen Beogradskim muzičkim svečanostima, nakon kojih sledi Beogradski jazz festival. Šta reći nakon BEMUS-a..Na autorku ovog teksta najupečatljiviji utisak su ostavila dva koncerta-upravo, otvaranje i zatvaranje festivala. Engleski duo na udaraljkama – Maraca 2 je na otvaranju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu priredio koncert koji je odisao neformalnom atmosferom. Pored Šopena u ovom neobičnom aranžmanu, publika je imala priliku da čuje neobične stilske nijanse koje nam otvaraju potpuno novi pogled na neke idiome. Jazz harmonije i ritmovi se lepo uklapaju sa impresionističkim odlomcima, koji su ponekad prekinuti contemporary gotovo plesnim epizodama, dok bliskoistočni elementi drugačije zvuče u ovom aranžmanu, preusmereni i preosmišljeni minimalističkim epizodama. Jednom rečju, klasična hermetična koncepcija umetničke muzike ustupa mesto najraznovrsnijim kombinacijama, pri čemu se umetnička muzika lako približava svim muzičkim žanrovima koji pripadaju takozvanoj konceputalnoj sferi, pri čemu je mainstream uživanje u lakim melodijama i plesnim ritmovima zamenjeno svojevrsnom usmerenošću na eksperiment i rad sa samim muzičkim materijalom. Možda je to zapravo –meta muzika, muzika o muzici.

Pages

Subscribe to RSS - Muzika

VRH