Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Čovekoljublje

Kralj čaja u Srbiji - Ser Tomas Lipton

Rubrika: 

Ser Tomas Lipton (Sir Thomas Johnstone Lipton, 1850-1931) je bio kralj čaja u Velikoj Britaniji, vlasnik plantaža čaja na Cejlonu, multimilijarder zaljubljen u plovidbe morima. Čovek velika srca i velikog duha, sportista u duši i veliki i istrajan borac u svemu čime se bavio. Lipton je rodjen 10. maja 1850. u Glazgovu, najvecem gradu Škotske. Njegovi roditelji su bili Irci i oni su ga naučili da predano i pošteno radi, da pametno i pažljivo privredjuje. On se tog gesla pridržavao celog života, pa je njegova mala bakalnica čaja u Glazgovu za nekoliko godina postala poznata van granica Škotske. Mada Liptonova saga pripada istoriji, njegova dela žive i danas na meridijanima širom sveta. Tomas Lipton se nije zadovoljio samo kupovinom čaja od proizvodjača u Indiji i na Cejlonu, njegovim prepakovanjem i prodajom u Engleskoj i po svetu. On je odlučio da postane proizvodjač, pa je kupio veliki broj plantaža čaja u Aziji. Nakon organizovanja sopstvenog prevoza čaja iz južne Azije u Englesku, usledilo je otvaranje velikog broja čajdžinica u Londonu i širom imperije. Na taj način je kontrolisao ceo lanac od proizvodnje čaja na plantažama, preko prevoza i reklamiranja, do prodaje i serviranja čaja u Liptonovim čajdžinicama.

Plemenita dela Elsi Inglis

Rubrika: 

Dvadeseti vek je svoj dolazak širom sveta obeležio velikim ženskim pokretom za ravnopravnost sa muškarcima, u pogledu prava glasa, jednakosti u izboru profesija, u obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Talas ženske emancipacije sa starog kontinenta proširio se preko okeana, stigao do obala Atlantika, dalekih ostrva na Pacifiku. U porketu sifražetkinja i njihovoj borbi za ženska prava, istakla se i jedna Škotlanđanka, rođena u podnožju Himajala u Indiji. Elsi Mod Inglis (Elsie Maud Inglis, 1864-1917), jedna od devetoro dece Džona Inglisa, visokog činovnika britanske kolonijalne uprave, prohodala je u Kalkuti i Bengalu, a selidbom porodice deo detinjstva provela na australijskom ostrvu Tasmanija. Po povratku porodice u Škotsku 1878, pohađala je žensku gimnaziju, studirala medicinu na Univerzitetu u Glazgovu i Edinburgu, gde je 1892. godine stekla zvanje lekarke-hirurga. Pionirsku karijeru lekarke krčila je u bolnicama za žene od Londona, preko Dablina, do Edinburga, gde je izabrana za predavača ginekologije na Medicinskom fakultetu za žene. Dr Inglis je 1904. godine u Edinburgu osnovala malu hiruršku i ginekološku bolnicu za siromašne žene (the Hospice), gde se o pacijentima brinulo isključivo žensko osoblje.

Ljubica Luković i Kolo srpskih sestara (I)

Rubrika: 

Krаjem 19. i početkom 20. vekа svetski pokret sufrаžetkinjа u borbi zа žensku emаncipаciju, obrаzovаnje i jednаkost sа muškаrcimа nije zаobišаo ni Krаljevinu Srbiju. Kolo srpskih sestаrа se rodilo među prvim izdаncimа ženskog okupljаnjа u Srbiji, kаo simbolično svitаnje početkom novog vekа. Idejni tvorci osnivаnjа Kolа srpskih sestаrа bile su slikаrkа, Nаdeždа Petrović i nаstаvnicа i književnicа Delfа Ivаnić. A zаpočelo je u Beogrаdu velikim okupljаnjem ženа 15. аvgustа 1903. godine. Vаtrenim govorom o prаvdi, istini i slobodi, Nаdeždа Petrović je pozvаlа žene dа pomognu porobljenoj brаći u Stаroj Srbiji. Nа skupu je donetа odlukа dа se formirа jedno žensko nestrаnаčko društvo, s primаrnim ciljem dа pomogne brаći i sestrаmа u potlаčenim srpskim krаjevimа. Stаtut Kolа srpskih sestаrа sаčinili su pisаc Brаnislаv Nušić i Ivаn Ivаnić, publicistа i novinаr, suprug Delfe Ivаnić. Brаnislаv Nušić je kumovаo društvu i dаo ime Kolo srpskih sestаrа, dok je osnivаčkа skupštinа donelа stаtut i izаbrаlа svoju predsednicu - Sаvku Subotić.

Ljubica Luković i Kolo srpskih sestara (II)

Rubrika: 

Nakon okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu, prelaskom srpske vlade, u Niš se preselilo i Kolo srpskih sestara, na čelu sa Ljubicom Luković. U Nišu srpske dobrovoljne bolničarke, zajedno sa ruskim, francuskim i danskim samarićankama pomažu negovanje obolelih i ranjenih u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici i rezervnoj bolnici kod železničke stanice, osnivaju skladište lekova i sanitetskog materijala, organizuju izradu odeće, bolničke posteljine i zavoja, narodnu kuhinju, čajdžinice, pomažu rad sanitetskih vozova i dežurnu hitnu pomoć.

U najvećoj niškoj bolnici kod Ćele kule, Ljubica Luković sa svojim sestrama deli sudbinu lečenja i negovanja na hiljade ranjenika iz Kolubarske i Cerske bitke: „tada je do izražaja došlo srpsko milosrđe, koje smo poznavali od poslednjeg Balkanskog rata“, pisala je poznati švajcarski publicista i pisac, Katarina Klara Šturceneger, koja je kao dobrovoljna bolničarka švajcarskog Crvenog krsta, boravila je u Srbiji, od 1912. do 1916. godine i svoja iskustva opisala u pet knjiga.

Škotska baronesa Evelina Haverfield, nosilac srpskog Ordena Belog orla (I)

Rubrika: 

U istoriji Prvog svetskog rata, oktobar 1915. upisao je golgotu srpskog naroda - veliko povlačenje srpske vojske i naroda. U isto vreme počelo je povlačenje stranih medicinskih misija, kada je dr Inglis napustila Kragujevac i pošla na jug, u neizvesnost. U Lazarevcu, gospođa Haverfild i dr Edit Holovej su imale samo osam sati da evakuišu celu bolnicu i sve pacijente, pa tako su poslednje napustile varoš. Prilikom povlačenja kroz Srbiju ušle su u beskonačnu kolonu izbeglica. U Kruševcu su se pridružile dr Elsi Inglis i ostalim članicama Bolnice škotskih žena, koje su radile u bolnici Car Lazar. Kruševačka devojačka škola i kasarna Car Lazar su primile oko 900 pacijenata, od kojih njih 300 je bilo pod kontrolom dr Holovej, koja je imala pomoć Eveline Haverfild.

 

Škotska baronesa Evelina Haverfield, nosilac srpskog Ordena Belog orla (II)

Rubrika: 

Tradicija Ordena Belog orla ustanovljena je u Kraljevini Srbiji 1883, a dodeljuje se za posebne zasluge prema kruni, državi i srpskom narodu. U velikom broju heroja nosioca ovog ordena, mali je broj heroina. Među ovim retkim je baronesa Evelina Skarlet Haverfild (Honorable Evelina Scarlett Haverfield), potomak čuvene škotske porodice sa plemićkom titulom. U Srbiju je stigla 1915, kao članica Bolnice škotskih žena za službu u inostranstvu (the Scottish Women’s Hospitals for Foreign Service), pa tako podelila velika stradanja i požrtvovanost u bolnicama u vreme Prvog svetskog rata. Ko je bila baronesa Evelina Skarlet-Haverfild, koja je svoju sudbinu vezala sa Srbijom, a za svoj večni počinak odabrala Bajinu Baštu?

Flora Sandes

Rubrika: 

U Londonu je ove godine objavljena knjiga Luiz Miler (Louise Miller) o Flori Sends, pod naslovom: FLORA SANDES, A Fine Brother, The Life of Captain Flora Sandes. Knjigu je objavila izdavačka kuća “Alma Books”, a u prevodu sa engleskog na srpski jezik će se uskoro pojaviti u izdanju “Lagune”, pod naslovom: Flora Sends, Dobar brat, Život kapetana Flore Sends.

U svetu, koji sve više zaboravlja istoriju Velikog rata, tradiciju filantropije, važnost čovekoljublja i osnovnih načela milosrđa, Luiz Miler nam ovom knjigom vraća sećanje na Floru Sends, na mnogobrojne humaniste, lekare, medicinske sestre, bolničare, koji su u sastavu medicinskih misija ili samostalno došli u pomoć srpskom narodu u vreme velikih ratnih stradanja. “Kad se bude istorija pisala o njihovim velikim delima - kao što se ja nadam da će biti urađeno jednog dana - ime godpođe Sandes pominjaće se s naročitim priznanjem”, zapisao je Slavko Grujić u predgovoru knjige Engleskinja u srpskoj vojsci, od Flore Sends, koja je prvi put objavljena na Solunskom frontu.

Australijanka Oliv King na Solunskom frontu u vreme Velikog rata

Rubrika: 

Život Oliv King (1885-1958), Australijanke iz Sidneja je jedna od mnogobrojnih ženskih saga u vreme Velikog rata, ali po mnogo čemu autentična. Rođena je u Sidneju, od majke Irene Isabelle Rand i oca Sir George Kelso Kinga (1853-1943), poslovnog čoveka, koji se dokazao u bankarstvu (the Bank of New South Wales), u osiguranju (the Australian General Insurance Company), kao direktor rudnika zlata (Mount Morgan Gold Mining Company), bio veliki filantrop i promoter kulturnog i obrazovnog napredka australijskog društva. Sir Kelso King je, nakon prerane smrti supruge, živeo sa ćerkama u centru Sidneja, a kad su devojke stasale poslao ih je u privatne škole u Švajcarsku.

 

Iz postojbine javora: kanadsko-britanska medicinska i humanitarna pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu

Rubrika: 

Slavica Popović Filipović, renomirani autor u srpskoj medicinskoj istoriografskoj literaturi, napisala je novu monografiju. Jedna od tema kojom se autor posebno bavi su i strane sanitetske misije, a sada su u pitanju kanadske medicinske misije u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata. Upravo ova tema u dosadašnjoj literaturi nije bila dovoljno istražena i naznačena. U monografiji su izneti mnogi novi detalji na osnovu autorovog ličnog istraživanja na izvoru informacija: u brojnim bibliotekama, arhivama i bolnicama po celom svetu, od Srbije, preko Australije do Kanade, kao i u kontaktima sa potomcima i prijateljima učesnika. Knjiga uključuje veliki broj autentičnih fotografija, od kojih se mnoge objavljuju prvi put.

Posle isticanja značaja istraživanja, na jasan i dokumentovan način, detaljno su izneti podaci o nastanku i radu ovih misija, od ideje do nastanka i dolaska u Srbiju; o radu i odlasku iz Srbije, a i o kasnijim aktivnostima. Autor uspešno, istraživački, originalno i detaljno prikazuje formiranje i organizaciju misija, rad i organizaciju bolnica, sa mnogo detalja o svim učesnicima misija, a ne samo o vođama ili lekarima. Sve to je izneto na interesantan, emotivan i prisan način, što govori o dobrom autorskom pristupu.

Subscribe to RSS - Čovekoljublje

VRH