Avantura duha | Avantura čitanja | Avantura pisanja

Književno veče Tatjane Aleksić u Melburnu

U punoj sali Kluba Novi Sad – Neoplanta, u centru Melburna, u utorak 11. decembra, sa početkom u 18.30 sati, održano je književno veče u obliku panela. Radni naslov večeri je bio Ironija žrtvovanja: Legenda o uziđivanju kod Andrića. Zamišljen kao predavanje profesorke dr Tatjane Aleksić, program je plod je saradnje Univerziteta Monaš i Kluba Novi Sad – Neoplanta.

Profesorka Aleksić, Nišlijka rodom, radi na Katedri za Slavistiku i komparativnu književnost Univerziteta Mičigen (An Arbor kod Detroita) u SAD. U posetu Melburnu je došla na poziv Univerziteta Monaš i profesorke sa Katedre za Slavistiku, Slobodanke Vladiv-Glover koja je predsedavala panelom. U radu su, sa istog univerziteta, kao diskutanti učestvovali Lara Jakica i Milan Orlić, kao i voditeljka programa Zdravka Gugleta.

Ova prezentacija je manji, prilagođeni deo knjige čiji je naslov Uzidano telo: Izgradnja balkanske zajednice i strah od slobode. Autorka je u razmatranjima pošla od epske narodne pesme iz pretkosovskog ciklusa Zidanje Skadra. Temu ženske žrtve istraživala je pre svega na primeru čuvenog romana Ive Andrića, Na Drini ćuprija.

Osim na Andrićev roman, osvrnula se i na dramu Nikosa Kazancakisa, Graditelj (1910), kao i na romane Most sa tri luka Ismaila Kadarea (1978), odnosno, na San graditelja Nikite Arisa Fakinosa (1999). Dela su nastajala u prelomnim istorijskim okolnostima za opstanak balkanskih nacija i regiona u celini. Neka dela su pisana kao odgovor na konkretne istorijsko-političke probleme na Balkanu, npr, na rat u Jugoslaviji na kraju XX veka. Ove osetljive teme povezuje upravo legenda o uziđivanju jer se odnosi na nacionalna osećanja, a sam motiv žvrtve je najvažniji motiv izgradnje nacije.

Gošća sa Univerziteta Mičigen je analizirala pozitivne i negativne strane žrtve i žrtovanja u nacionalnim i religijskim balkanskim zajednicama. Ukazala je na dosadašnje političke neuspehe izgradnje tzv. balkanske zajednice kao autohotnog prostora. Po njenom mišljenju, za balkanske narode je najbolje da samostalno i bez tuđih uticaja organizuju suživot i rešavaju moguće probleme. U tom smislu bi bilo korisno "stvaranje kulturne, pa možda i političke zajednice na Balkanu koje bi sa kulturnog stanovišta bilo mnogo logičnije nego, recimo približavanje Srbije EU."

Ovaj književni program je okončan plodnim razgovorom publike i učesnika panela.

Književno veče Milana Orlića u Parizu

Dragi prijatelji, u ponedeljak, 8. oktobra ove godine, održano je književno veče Milana Orlića u Srpskom kulturnom centru, u Parizu. Povod je bio predstavljanje prevoda Orlićeve knjige pesama. Knjiga će se pojaviti u jednoj od najvažnijih izdavačkih kuća za poeziju L’ Harmattan iz Pariza, početkom naredne godine. Knjigu prevodi prevodilački tim koji čine Lili i Rejmon Fuzelije, Harita Vibrands, Ženevjev Hutin i Nina Živančević.

Na samoj književnoj večeri, pored prevodioca Harite Vibrands i voditeljke Nine Živančević, počasni gost večeri je bio najveći živi francuski pesnik i filozof Žan-Pjer Faj, emeritus, nekadašnji profesor na Sorboni i lični sekretar Andre Žida. Na sopstveni predlog, Žan-Pjer Faj je čitao i komentarisao Orlićevu poeziju.

Uručena nagrada "Mali Nemo"

U sredu, 24. Oktobra u 19 sati, u sali Beogradski sajam uručena je nagrada Mali Nemo ovogodišnjem dobitniku Čedomiru Ljubičiću za roman Boja starog zlata.

Šestu godinu za redom dodeljujući Nagradu Mali Nemo, žiri koji je radio u sastavu dr Sanja Lazarević Radak (predsednik), Zlatoje Martinov i Milan Orlić, jednoglasno je odlučio da ove godine nagradu dodeli romanu Boja starog zlata Čedomira Ljubičića, na konkursu potpisanom šifrom Vaza za šest pomorandži.

Roman Boja starog zlata Čedomira Ljubičića је priča o ljubavi istoričara umetnosti i pesnikinje koju ljubav prema poeziji i dijamantima, nakon što ju je iz zatvora odvela u romansu, konačno odvodi u smrt od neizlečive bolesti.

Što se postupka tiče, Ljubičić svoje poetičko uporište pronalazi u Ničeovoj preporuci za pisanje dobre proze: Sklopiti rečenice kao stihove pesama a onda im dozovliti da izmigolje u prozu. Utemeljen u srpskoj i svetkoj književnoj i umetničkoj tradiciji, autor kao da piše omaž atmosferi Ibzenovih dela i hipermocinalnosti heseovskog tipa.

Sižejno posmatrano, u središtu zapleta pripovedač razvija do sada neispričanu priču, ne samo o savršenstvu ljubavi, nego i o tranzicionom sukobu sudbina junaka romana. Tragični istorijski i biografski podtekst restitucije njihove imovine, razara njihove živote u opštoj ljudskoj sagi o prevari, pohlepi i kazni.

Na fabulativnom planu, reč je o potrazi za šifrom koja omogućuje pristup zlatu kralja Aleksandra I Karađorđevića, pohranjenog u banci u Ženevi. Za šifrom tragaju vladari i države, ali i grupa koju, uz pomoć izbeglog beogradskog indistrijalca, predvodi Beogradjanin sa Senjaka, Nestor Nićiforović, bonvivan, moreplovac i avanturista. U vešto vođenom, postrealističkom narativnom toku, narator nagoveštava da jedino možda Nestor Nićiforović zna tajnu šifru ali i tajnu nekada velelepne vile na Senjaku, rezidencijalnom delu Beograda koji u romanu služi kao hronotop narativnog toka. Zlato postoji i na čitoacu je da odgonetne Nićiforovićevu tajnu.

Stoga roman Boja starog zlata, na tragu Lihtenbergove misli – pisac metafori daje telo a čitalac dušu - traži budnog i rafinovanog čitaoca.

Sajam knjiga

Dragi prijatelji,

Posetite nas na Sajmu knjiga u Beogradu.
Kao i predhodnih godina, nas štand se nalazi u Hali 1 (tzv. Glavna hala).
Do nas možete doći tako što će te, posle ulaska na glavni ulaz skrenuti desno, naš štand je treći po redu.
Evo i rasporeda programa na našem štandu zaključno sa četvrtkom 25.10.2012. :

1.U ponedeljak od 18-19 sati monografiju Crnjanski i njegov čitalac potpisuje autor Nina Živančević.
2. U utorak od 18-19 sati knjigu priča Fabula rasa potpisuje autor Marija Knežević.
3. U sredu od 18-19 sati roman Boja starog zlata, koji je ove godine pobedio na konkursu za Mali Nemo potpisuje autor Čedomir Ljubičić.
4. U četvrtak od 18-19 sati roman Ponoć na tvojim rukama potpisuje autor Zoran Penevski.

Pages


VRH